Šestoro novinara u egzilu, poslednji Aleksandar Radić
Šestoro novinara napustilo je Srbiju za dve godine, poslednji Aleksandar Radić, protiv koga je raspisana poternica. Od 111 prijavljenih pretnji novinarima pravnosnažno je okončana jedna.
Vojni analitičar Aleksandar Radić poslednji je na spisku od šestoro novinara u egzilu, koliko ih je Srbiju napustilo u protekle dve godine zbog ugrožene bezbednosti. Za kolege i novinarska udruženja on je u egzilu, za Više javno tužilaštvo u Beogradu u bekstvu: protiv njega je u odsustvu podneta krivična prijava zbog pripremanja dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije i zbog odavanja tajnih podataka, a raspisana je i poternica.
Bilans je prvi put sabran na jedno mesto, a izneo ga je Veran Matić, predsednik Upravnog odbora ANEM-a i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara, koji je učestvovao u relokaciji svih šest slučajeva.
Ko je otišao i zbog čega
Prvi je zemlju napustio pisac, kolumnista i televizijski voditelj Marko Vidojković, početkom 2023. godine, u vreme kada je sa Nenadom Kulačinom vodio potkast „Dobar, loš, zao”. U egzilu je duže od tri godine.
Imena preostalo četvoro nisu objavljena. Neki od njih to ne žele jer nastoje da normalno žive i rade, drugi se nalaze u specifičnim pravnim situacijama. Matić je opisao njihove profile:
- istraživački novinar
- novinarka izložena stalnim pretnjama i uvredama
- lokalni novinar kome je pretnje smrću upućivao lokalni nasilnik kome je suđeno i za ubistvo
- novinar i profesor kome su godinama pretili, njemu i porodici
Zajedničko im je, navodi Matić, da su godinama trpeli pretnje smrću i organizovane kampanje targetiranja, dok su počinioci ostajali nekažnjeni. Dešavalo se i da osumnjičeni pobegnu, a da ugroženi novinar o tome ne bude obavešten.
„Egzil nije kraj problema. Tada počinje nova borba, kako obezbediti pravni status, posao, smeštaj, školovanje dece”, rekao je Veran Matić.
Na tu grupu se nadovezuje još jedna. Duže od godinu dana u egzilu je i šestoro studenata i aktivista izloženih krivičnom progonu i političkim pritiscima. Sabrano, reč je o dvanaestoro ljudi koji su iz istog razloga otišli iz zemlje u kratkom razmaku.
Hronologija slučaja Radić
Radićev put od sagovornika do begunca po zvaničnoj kvalifikaciji može se pratiti po datumima. Prvi put je javno govorio o upotrebi zvučnog topa protiv okupljenih na protestu u Beogradu 15. marta 2025. godine. Zatim je usledio pretres stana i poziv u Vojnu policiju da prisustvuje veštačenju oduzetih računara. 23. juna je TV Informer emitovao snimke praćenja na kojima se, uz njega, našla i njegova maloletna ćerka, uključujući snimke dok je čekao u parku da ona završi obaveze.
„Na meti se našla moja kćerka koja za nekoliko dana puni 16 godina. U utorak, 23. juna, TV Informer je prikazao nju na snimcima praćenja, a tokom tog dana pustili su sveže snimke kako čekam u parku da ona završi neke obaveze. Šta učiniti kada je neprijatelja puno i ugroze vam dete? Otišli smo u inostranstvo”, naveo je Radić, obrazlažući svoju odluku.
Krivična prijava i poternica došle su posle odlaska. Matić upozorava da posledice prelaze okvir jednog imena.
„Slučaj Radić prevazilazi sudbinu jednog čoveka. On može imati dugoročne posledice po slobodu novinarskog rada”, ocenio je predsednik Upravnog odbora ANEM-a.
Razlog za takvu ocenu je konkretan. U saopštenju tužilaštva navedeni su delovi Radićeve privatne komunikacije sa više novinara, sa inicijalima i podacima koji omogućavaju identifikaciju, pa je poverljivost kontakta sa izvorom time postala pitanje za svakog ko radi taj posao.
Šta govori odnos 111 prema jedan
Brojke koje je ANEM ranije objavio daju meru institucionalnog odgovora. Od početka 2025. godine zaključno sa junom ove, Posebnom odeljenju za visokotehnološki kriminal Višeg javnog tužilaštva u Beogradu prijavljeno je 111 slučajeva pretnji novinarima, medijskim radnicima i redakcijama. Pravnosnažno je okončan jedan, i to ustupanjem Odeljenju za maloletnike. U 51 slučaju policija nije identifikovala osumnjičene iako je tužilaštvo to tražilo.
Stopa okončanih predmeta je, dakle, ispod jednog procenta, a u skoro polovini prijava nije prošao ni prvi korak. Kada je pretnja upućena ministru pravde i glavnom javnom tužiocu, ista služba je nalog za identifikaciju izdala već sutradan, a hapšenje je usledilo dan kasnije.
Odlazak novinara iz zemlje zato nije samo lična odluka pojedinca, nego podatak o tome koliko institucije rade posao za koji postoje. Sledeći test je pravni: kako će tužilaštvo postupiti sa poternicom raspisanom protiv čoveka koji je zemlju napustio pošto mu je maloletno dete završilo u prilogu televizije sa nacionalnom frekvencijom.
