Masimo Morati mora da napusti Srbiju do 19. septembra

Italijanski istraživač ljudskih prava Masimo Morati mora do sutra, 19. septembra, da napusti Srbiju. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) mu je 4. septembra odbilo zahtev za privremeni boravak, naložilo mu da u roku od petnaest dana ode iz zemlje i izreklo mu zabranu ulaska u trajanju od godinu dana. Jedino navedeno obrazloženje jeste da Morati predstavlja “neprihvatljiv bezbednosni rizik za zemlju”, bez ijednog dodatnog podatka o tome na čemu je ta procena zasnovana.

Vest je danas dobila novu težinu jer je, istog dana kada rok ističe, o slučaju istovremeno progovorilo troje domaćih aktera i deset evropskih organizacija, a na žalbu koju je Morati podneo pre osam dana još uvek nema odgovora.

Ko je Masimo Morati

Morati je viši istraživač italijanske organizacije Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa (OBCT), sa kojom sarađuje od 2005. godine, prvo kao dopisnik iz Sarajeva, a potom iz Beograda. U Srbiji je radio oko deset godina na projektima Evropske unije, a bio je i zamenik direktora regionalne kancelarije Amnesty International za Evropu. Poreklom je iz Staranzana kod Gorice.

U Beograd se sa porodicom vratio 2022. godine i od tada živi sa suprugom, državljankom Japana koja radi u prestonici, i dvogodišnjim sinom koji ima dvojno, italijansko i japansko državljanstvo. Supruga i sin su boravišnu dozvolu dobili, on nije.

Hronologija zahteva za boravak

Zahtev za privremeni boravak Morati je predao krajem januara ove godine. Prema hronologiji koju je objavila Evropska federacija novinara (EFJ), njegova partnerka je boravak dobila u maju, a u junu je Morati imao formalan razgovor sa Bezbednosno-informativnom agencijom (BIA) o svom sadašnjem i ranijem profesionalnom angažmanu u zemlji.

Trećeg septembra je njegova supruga, kako navodi italijanska agencija ANSA, dobila poziv od policije da se narednog dana Morati pojavi u Upravi za strance, gde mu je uručeno rešenje o proterivanju. Žalbu na tu odluku podneo je uz pomoć advokata 10. septembra i, prema pisanju EFJ, tražio je i od Upravnog suda hitnu meru kojom bi se izvršenje odluke obustavilo, pozivajući se na prinudno razdvajanje porodice koje bi proterivanje izazvalo. Do danas, prema navodima ANSA, odgovor na žalbu nije stigao.

Šta traže novinarska udruženja

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je u saopštenju navelo:

“Pozivamo nadležne organe da javnosti bez odlaganja saopšte pravni osnov i konkretne razloge za takvu odluku, kao i da je preispitaju i povuku.”

Udruženje je posebno upozorilo da odluka ne objašnjava da li je na procenu o bezbednosnom riziku uticao Moratijev profesionalni rad:

“Posebnu zabrinutost izaziva izostanak jasnog obrazloženja da li su na procenu o navodnom bezbednosnom riziku uticali Moratijev rad u oblasti slobode medija, istraživačke aktivnosti ili njegovo javno delovanje.”

NUNS je zahtev za povlačenje odluke potkrepio i pozivanjem na evropske standarde:

“Svako ograničenje ove vrste mora biti zasnovano na zakonu, jasno obrazloženo, srazmerno i primenjeno bez diskriminacije, uz puno poštovanje slobode izražavanja i medija garantovane članom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima.”

Udruženje novinara Srbije (UNS) je zasebno zatražilo od MUP-a da javnosti objasni na osnovu čega je Morati proglašen bezbednosnim rizikom, uz ocenu da je sloboda kretanja jedno od osnovnih ljudskih prava. Predsednik Upravnog odbora ANEM-a Veran Matić ocenio je da Srbija sve više liči na Belorusiju i slične zemlje bez nezavisnih i slobodnih medija, i podsetio da je šestoro srpskih novinarki i novinara trenutno u egzilu.

Zajedničku izjavu podrške Moratiju potpisalo je i deset evropskih organizacija: OBCT, EFJ, Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF), Free Press Unlimited, ARTICLE 19 Europe, Međunarodni institut za štampu (IPI), Index on Censorship, Reporteri bez granica, Balkan Free Media Initiative i Međunarodna federacija novinara (IFJ). One tvrde da odbijanje boravka i nalog za proterivanje predstavljaju oblik administrativnog zastrašivanja, a ne meru bezbednosti.

Razlika u datumu misije, izvori se ne slažu

Deo argumentacije NUNS-a i evropskih organizacija oslanja se na to da je Morati, kao predstavnik OBCT-a, učestvovao u misiji za slobodu medija koja je boravila u Beogradu. Tu se izvori razilaze. NUNS i EFJ, kao i N1, navode da je misija Media Freedom Rapid Response (MFRR), zajedno sa Platformom Saveta Evrope za bezbednost novinara, boravila u Srbiji u martu 2026. godine, sa završnim izveštajem objavljenim u julu iste godine. Italijanska agencija ANSA, međutim, piše da je ta misija u Srbiju došla u martu 2023. godine. Koji je datum tačan, iz dostupnih izvora se ne može utvrditi.

MUP bez odgovora

Ministarstvo unutrašnjih poslova do objavljivanja ovog teksta nije javno odgovorilo na pitanja NUNS-a, UNS-a i ANEM-a o razlozima odluke, niti je saopštilo dodatno obrazloženje bezbednosne procene na kojoj se ona zasniva. Jedino zvanično obrazloženje ostaje ona ista rečenica iz rešenja od 4. septembra, o “neprihvatljivom bezbednosnom riziku za zemlju”.

Rok koji je MUP odredio Moratiju ističe sutra, 19. septembra. Da li će do tada stići odgovor na žalbu podnetu pre osam dana, ili će italijanski istraživač morati da napusti Srbiju i porodicu bez ijednog dodatnog obrazloženja?