Zakon o šumama: 30 godina zabrane prenamene požarišta

Akademski plenum zatražio je dopunu Zakona o šumama Republike Srbije kojom bi opožarena šuma i šumsko zemljište ostali van svake promene namene najmanje 30 godina od dana požara. Zahtev je objavljen 7. avgusta 2026, u saopštenju i na društvenim mrežama, dok su vatrogasci istog dana istovremeno gasili devet aktivnih požara.

Plenum okuplja nastavnike, saradnike i istraživače Univerziteta u Novom Sadu i drugih visokoškolskih i naučno-istraživačkih ustanova u Vojvodini. Predlog su, kako navode, radili po uzoru na član 50 španskog Zakona o šumama, odredbu koja u tom propisu služi kao vremenska brana posle požara.

Ekonomsku logiku iza zahteva izneli su bez uvijanja.

„Zakon mora da ukloni svaku moguću ekonomsku korist od požara. Vatra ne sme postati prečica do građevinskog zemljišta, rudnika, industrijske zone ili profita. Opožarena šuma mora da ostane šuma.“

Poruka je upućena zakonodavcu, a ne pojedinačnoj investiciji. U saopštenju nije imenovan nijedan konkretan projekat na opožarenoj površini.

Gde je pravna praznina

Plenum ne tvrdi da posle požara ne postoji nikakva obaveza. Tvrdi da postojeća obaveza ne pokriva ono što dolazi posle nje.

„Postojeći zakon propisuje obavezu sanacije, ali ne postavlja tridesetogodišnju branu između požara i prenamene zemljišta. Ta pravna praznina mora biti zatvorena“

Razlika je pravno merljiva. Sanacija obavezuje vlasnika i upravljača na ono što sledi neposredno posle gašenja, a pitanje šta na tom mestu sme da nikne za pet ili deset godina ostaje otvoreno. Tridesetogodišnji rok bi to pitanje zatvorio unapred, bez procene od slučaja do slučaja.

Šta se tačno traži

Zahtev nije jedna rečenica nego paket odredbi:

• zabrana promene namene opožarenih šuma i šumskog zemljišta na najmanje 30 godina
• zabrana svih aktivnosti koje ometaju prirodnu obnovu vegetacije
• obavezni planovi sanacije, pošumljavanje i obnova opožarenih površina
• javno dostupan registar opožarenih površina i javne karte požarišta
• obaveza kompenzacione šumske površine, uz izuzetke koji bi se dopuštali samo zakonom, zbog javnog interesa najvišeg reda

„Zahtevamo i javne karte požarišta, stručne procene štete i obavezne planove sanacije i obnove“

Registar i karte su u toj konstrukciji alat kontrole. Ako je svaka opožarena parcela javno vidljiva na karti, svaki kasniji zahtev za prenamenu ostavlja trag koji se može uporediti sa datumom požara.

Zašto se zahtev pojavio baš sada?

Požari poslednjih nedelja zahvatili su Deliblatsku peščaru, područja kod Kraljeva, Čačka, Topole, Zaječara i Subotice, kao i druga mesta u Srbiji. Peščaru je plenum uzeo kao meru štete.

„Deliblatska peščara pokazuje razmere štete: na gotovo 35.000 hektara nalazi se jedinstven mozaik stepe, peska i šume, sa oko 900 vrsta viših biljaka, 20 vrsta orhideja, oko 150 vrsta ptica gnezdarica i oko 40 vrsta sisara“

O peščari smo pisali 5. avgusta, kada su tri helikoptera Ministarstva unutrašnjih poslova gasila požar na više od 300 hektara, i dan kasnije, kada je nova vatra izbila na kilometar od julskog žarišta. Ista lokacija u istoj sezoni gori više puta, a svaki naredni požar zatiče teren koji se od prethodnog nije obnovio.

Ko može zahtev da pretvori u zakon

Ovde počinje deo koji plenum ne kontroliše. Udruženje nastavnika i istraživača nema pravo zakonodavne inicijative. Po Ustavu Srbije, predlog zakona mogu da podnesu Vlada, svaki narodni poslanik, skupština autonomne pokrajine i najmanje 30.000 birača, uz Zaštitnika građana i Narodnu banku Srbije u okviru njihovih nadležnosti.

Zahtev je, dakle, formulisan kao gotov zakonodavni tekst, ali dok ga neko od ovlašćenih predlagača ne preuzme, on ostaje javni pritisak. Put preko 30.000 potpisa birača tehnički je otvoren, kao i najkraći put, da tekst kroz amandman ili sopstveni predlog uputi grupa poslanika.

Vremenska brana od tri decenije nije neutralna odluka. Ona pogađa i vlasnike privatnih šuma i lokalne samouprave koje planiraju namenu prostora, pa se rasprava o njoj neće voditi samo oko zaštite prirode nego i oko svojinskih i planerskih ovlašćenja. Španski model je zato u srpskom kontekstu jednako pravno koliko i političko pitanje.

Prvi rok koji se već sada može upisati u kalendar je početak redovnog jesenjeg zasedanja Narodne skupštine, prvog radnog dana u septembru. Tada će se znati da li je iko od ovlašćenih predlagača tekst uzeo u ruke.