Lideri EU u Briselu: Ukrajina, rekordni budžet i kineski šok
Dvodnevni samit Evropskog saveta otvoren je u Briselu, sa ratom u Ukrajini, predloženim budžetom od oko dve hiljade milijardi evra i trgovinskom neravnotežom sa Pekingom na dnevnom redu.
- Dvodnevni samit Evropskog saveta otvoren je u Briselu, sa ratom u Ukrajini i odnosima sa Pekingom kao glavnim tačkama dnevnog reda.
- Evropska komisija predložila je naredni sedmogodišnji budžet vredan oko dve hiljade milijardi evra, o čemu se raspravlja u petak.
- Lideri Unije odbijaju da se priključe vojnim kampanjama SAD i Izraela na Bliskom istoku i obezbeđivanju Hormuskog moreuza.
- Skok cena nafte i gasa, izazvan ratom sa Iranom, naveden je među glavnim brigama okupljenih lidera.
Za zemlju koja svoju energetsku stabilnost i evropsku perspektivu meri upravo prema odlukama iz Brisela, ovaj samit nije udaljena vest. Cena gasa koju će srpska domaćinstva i industrija plaćati naredne zime delom se određuje za stolom Evropskog saveta, a tempo proširenja prema Zapadnom Balkanu zavisi od atmosfere u sali u kojoj se danas okupljaju lideri Unije. Dvodnevni samit, otvoren u zgradi Saveta u Briselu, vodi se oko tri teme koje se prepliću: rata u Ukrajini, kineske trgovinske neravnoteže i narednog dugoročnog budžeta.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta postavio je dnevni red koji, osim Ukrajine, obuhvata konkurentnost evropske privrede, migracije i borbu protiv trgovine narkoticima. U pozadini svega stoji rat sa Iranom i njegove posledice po tržište energije, koje su lidere zatekle na pragu nove zime. Rast cena nafte i gasa naveden je među glavnim brigama, a Unija pokušava da održi jedinstvo u trenutku kada se transatlantska veza ponovo proverava na terenu.
Zašto Unija odbija da uđe u sukob na Bliskom istoku?
Najjasnija poruka sa otvaranja samita tiče se onoga što Unija neće da radi. Lideri odbijaju da se uključe u vojne operacije Sjedinjenih Država i Izraela na Bliskom istoku, kao i u obezbeđivanje plovidbe kroz Hormuski moreuz, kroz koji prolazi znatan deo svetskog izvoza nafte. Iza te uzdržanosti stoji proračun: svako neposredno uplitanje u sukob sa Iranom dodatno bi opteretilo tržište energije i podiglo cene koje već pritiskaju evropske privrede.
Umesto vojnog angažmana, evropske kancelarije računaju na diplomatski kanal i multilateralizam kao instrumente kojima mogu da utiču na ishod, a da pritom ne uvuku Uniju u rat koji bi platili njeni građani. Geopolitička realnost je takva da Evropa želi da ostane akter, ali ne i strana u oružanom sukobu. Za Beograd, koji svoju spoljnu politiku godinama gradi na izbegavanju opredeljivanja, ovakav obrazac uzdržanosti velikih sila pažljivo se posmatra kao mogući manevarski prostor.
Rekordni budžet i otvoren kanal prema Moskvi
Najteža finansijska odluka tek predstoji. Evropska komisija predložila je naredni sedmogodišnji budžet vredan oko dve hiljade milijardi evra, što bi bio rekordan okvir u istoriji Unije, a rasprava o njemu zakazana je za petak. Reč je o novcu koji će u narednom periodu oblikovati sve, od poljoprivrednih subvencija do fondova za zemlje kandidate, među kojima je i Srbija, pa otuda i pažnja sa kojom se ova tačka prati iz regiona.
Antonio Kosta priznao je i da je na diplomatskom nivou bilo, kako je naveo, kratkih kontakata sa Rusijom, sa ciljem otvaranja kanala komunikacije, ali bez razgovora o suštini. To je signal da Unija, uprkos sankcionom režimu, ne želi potpuno da zatvori vrata prema Moskvi dok rat u Ukrajini traje. Konkurentnost, migracije i trgovina narkoticima zaokružuju listu tema koje pokazuju koliko se brojnih frontova Unija drži istovremeno.
Da li će rekordni budžet i suzdržanost prema Bliskom istoku ojačati poziciju Unije, ili samo odložiti odluke koje će sutra biti teže, pitanje je koje će obeležiti i drugi dan ovog samita. Kako vi vidite ulogu Evrope u sukobu koji se vodi nadomak njenih granica?
