Samit EU bez Orbana prvi put za 16 godina
Drugog dana briselskog samita Mađarska pod novim premijerom Peterom Mađarom omekšala je zaključke o Ukrajini, što za Srbiju otvara pitanje tempa proširenja na Zapadni Balkan.
- Lideri EU okupili su se u Briselu prvi put za 16 godina bez Viktora Orbana na čelu mađarske vlade.
- Mađarsku predstavlja novi premijer Peter Mađar iz stranke Tisa, koji je ukinuo veto na pristupni proces Ukrajine.
- Iz zaključaka usvojenih uveče 18. juna izbrisana je formulacija da se ostali pregovarački klasteri otvaraju "što je pre moguće".
- Savet očekuje prvu isplatu Ukrajini iz kredita od 90 milijardi evra pre kraja juna.
Za Srbiju, koja godinama meri svoj put ka članstvu prema raspoloženju u briselskim kancelarijama, drugi dan samita Evropskog saveta doneo je promenu koja se ne tiče samo Kijeva. Lideri Unije sastali su se u petak, 19. juna, prvi put za 16 godina bez Viktora Orbana u sali šefova vlada. Mađarsku je predstavljao novi premijer Peter Mađar, lider desnocentristične stranke Tisa, čiji prvi nastup na samitu pokazuje koliko jedan glas u Budimpešti može da pomeri ravnotežu celog procesa proširenja.
Zaključci o Ukrajini finalizovani su tek pošto je Mađar promenio dotadašnju mađarsku poziciju. Budimpešta je ukinula veto na pokretanje pristupnog procesa Ukrajine, ali tek nakon pregovora sa Kijevom o pravima etničkih Mađara u zapadnoj Ukrajini. Time je nestala jedna od najtvrdokornijih prepreka koja je godinama blokirala napredak Kijeva ka Uniji, a koju je Orban koristio kao stalnu polugu pritiska.
Šta tačno menja nova formulacija zaključaka?
Na insistiranje premijera Mađara, iz konačnih zaključaka usvojenih uveče 18. juna izbrisana je formulacija da se ostali pregovarački klasteri otvaraju “što je pre moguće”. Reč je o naizgled tehničkoj izmeni, ali u jeziku evropske diplomatije takve nijanse nose težinu. Brisanjem tog izraza Unija je zadržala načelnu posvećenost proširenju, dok je istovremeno usporila obavezu da se ostali klasteri otvaraju ubrzanim tempom. To je kompromis između onih članica koje guraju brzo proširenje i Budimpešte, koja i pod novom vladom traži oprezniji ritam.
Evropski savet je pritom pozdravio održavanje Međuvladine konferencije o pristupanju Ukrajine i otvaranje klastera osnovnih vrednosti 15. juna 2026. Savet očekuje i prvu isplatu Ukrajini iz kredita od 90 milijardi evra za 2026. i 2027. godinu pre kraja juna. Finansijska podrška, dakle, ostaje na stolu, dok se politički tempo pažljivo dozira.
Zašto je mađarski zaokret važan za Zapadni Balkan?
Promena tona Budimpešte nije samo unutrašnja stvar Mađarske. Svaki put kada se menja dinamika oko Ukrajine, menja se i okvir u kojem se odlučuje o kandidatima sa Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju. Ako nova mađarska vlada insistira na oprezu i brisanju formulacija o ubrzanom otvaranju klastera, taj isti princip lako se prenosi na čitav region. Tempo proširenja se time vraća u ruke pojedinačnih članica i njihovih bilateralnih računa, umesto da bude vođen jasnim, vremenski definisanim obavezama.
Orban, sada lider opozicije, sazvao je odvojeni skup desnih saveznika iz grupe Patriote za Evropu i poručio da “nijedan izborni poraz ne može zaustaviti ovaj istorijski proces”. Time je jasno da unutrašnja mađarska borba oko evropske politike nije završena, već se samo premestila sa zvaničnih pozicija na opozicione klupe. Za Beograd to znači da računica oko proširenja postaje još složenija: umesto jednog poznatog sagovornika u Budimpešti, sada postoje vlada koja menja kurs i opozicija koja brani stari.
Geopolitička realnost je da se evropska perspektiva Zapadnog Balkana sve češće odlučuje na sastancima na kojima region nije ni za stolom. Pitanje koje ostaje otvoreno za čitaoce u Srbiji glasi: da li je oprezniji tempo koji dolazi iz Budimpešte za nas signal za zabrinutost ili prilika da se pregovarački proces vodi temeljnije, bez praznih obećanja o brzini?
