Strategija poljoprivrede do 2034. menja sistem podsticaja

Vlada Srbije usvojila je u četvrtak, 13. avgusta, Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja za period od 2026. do 2034. godine. Dokument menja način na koji država raspoređuje podršku poljoprivrednicima, najavljuje reformu Registra poljoprivrednih gazdinstava i uvodi ombudsmana za hranu.

Kao opšti cilj navedena je obnova prehrambenog suvereniteta zemlje, uz obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva, povećanje konkurentnosti poljoprivredno prehrambenog sektora i održivi razvoj sela. Strategija poljoprivrede se razrađuje kroz nacionalne programe i trogodišnje akcione planove, a prvi takav plan pokriva period od 2026. do 2028. godine.

Podsticaji se pomeraju ka investicijama

Reforma sistema podsticaja je, prema saopštenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, prvi zadatak koji sledi posle usvajanja. Veći deo javne podrške treba da bude usmeren ka investicijama, modernizaciji proizvodnje, inovacijama i dugoročnoj održivosti gazdinstava.

Predviđeno je i povećanje učešća i raznovrsnosti mera razvoja sela u ukupnim podsticajima. Menja se, uz to, Registar poljoprivrednih gazdinstava, evidencija preko koje se u praksi ostvaruje pravo na državni novac.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić naveo je da posle usvajanja dolazi prevođenje dokumenta u konkretne programe i mere.

„Ne treba poljoprivrednicima da objašnjavamo šta piše u strategiji, već šta će se zbog nje promeniti. Menjaćemo sistem podsticaja, Registar poljoprivrednih gazdinstava, jačati investicije i preradu, organizovanje proizvođača i uređivati tržište. Za svaku meru moraćemo da znamo ko je sprovodi, u kom roku, koliko košta i kakav rezultat očekujemo“, rekao je Glamočić.

Rok, cena i pokazatelj učinka za svaku pojedinačnu meru upravo su ono što se očekuje od akcionih planova, a ne od samog strateškog dokumenta.

Šta donosi ombudsman za hranu?

Uvođenje ombudsmana za hranu jedna je od novina koje strategija najavljuje u delu o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda. Uz tu funkciju predviđene su modernizacija pijaca i primena tržišnih standarda za sveže voće i povrće, jaja i živinsko meso. Ovlašćenja ombudsmana ni saopštenje Vlade ni saopštenje ministarstva ne razrađuju, pa ostaju za nacionalne programe.

Uporedo se menja i način na koji se proizvođači organizuju. Planirano je uspostavljanje proizvođačkih organizacija i formiranje krovnih nacionalnih udruženja po granama poljoprivrede, sa ciljem da pojedinačni proizvođač ima jaču poziciju u pregovorima. Ministar je taj deo obrazložio položajem proizvođača u lancu.

„Proizvođač ne sme da bude najslabija karika u lancu. Zato nam je potrebno bolje organizovanje proizvođača, uređenije tržište i više prerade. Srbija treba da prodaje proizvod veće vrednosti, a ne samo sirovinu“, naveo je Glamočić.

Voda, klima, znanje i stipendije

Strategija predviđa izradu posebnog programa navodnjavanja i odvodnjavanja, uz obrazloženje da su suše sve češće, a vremenske prilike nestabilne. Na istom mestu stoji i primena klimatski pametne poljoprivrede, kao i podsticaji za integrisane ratarsko stočarske sisteme, dakle za gazdinstva koja ratarsku i stočarsku proizvodnju vode kao celinu.

Savetodavne službe se integrišu u sistem poljoprivrednog znanja i inovacija, poznat pod skraćenicom AKIS, koji povezuje proizvodnju, nauku i savetodavce. Uz njega idu programi celoživotnog učenja.

Posebna mera odnosi se na mlade. Predviđene su stipendije za decu poljoprivrednih proizvođača koja studiraju agronomiju, veterinu i druge srodne nauke.

Šta sledi posle usvajanja

Sprovođenje se razrađuje kroz Nacionalni program za poljoprivredu, Nacionalni program ruralnog razvoja i trogodišnje akcione planove. Oni treba da sadrže konkretne aktivnosti, njihove nosioce, rokove, potrebna sredstva i pokazatelje učinka. Prvi akcioni plan obuhvata period od 2026. do 2028. godine, pa će se po njemu prvi put videti da li se sistem podsticaja stvarno pomerio ka investicijama.

Ostale odluke sa sednice

Vlada je na istoj sednici usvojila zaključak o nizu aktivnosti u oblasti političkog i ekonomskog osnaživanja žena, jačanja ženskog liderstva i preduzetništva, prevencije nasilja nad ženama i podrške žrtvama. Reč je o kampanjama „Liderke, ništa o nama bez nas“ i „Žene pokreću Srbiju“, konferenciji RISE 2026 i obeležavanju Međunarodnog dana preduzetnica, kao i o Trećoj nacionalnoj konferenciji povodom 25. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama. Među planiranim aktivnostima su i edukacije usmerene na jačanje kapaciteta centara za socijalni rad.

Članovi Vlade saglasili su se i sa odlukom o uspostavljanju saradnje gradova Vranja i bugarskog Ćustendila. Saradnja je predviđena u oblastima kulture, obrazovanja, sporta, turizma i privrede, uz prekogranične i zajedničke aktivnosti.