Nestorovićev pokret: krivci sede u foteljama ministara

Pokret Mi snaga naroda prof. dr Branimira Nestorovića danas je, 24. avgusta, redakciji srpske.rs uputio saopštenje u kome prvi put imenom navodi ko je, po njihovoj oceni, kriv za pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi najboljih svetskih univerziteta. Poruka je stigla mejlom u 12.51 časova, uz molbu PR službe pokreta da se prenese u celosti, a poreklo pošiljke redakcija je proverila.

Univerzitet u Beogradu se u novom izdanju Akademskog rangiranja svetskih univerziteta, poznatijem kao Šangajska lista, našao u grupi od 501. do 600. mesta, godinu dana pošto je bio u grupi od 401. do 500. Sam plasman je povod, ne i tema ovog teksta, srpske.rs je o njemu već pisao u tekstu Šangajska lista: Univerzitet u Beogradu ispao iz prvih 500.

Uredba kao prvi argument

U saopštenju se prva optužba vezuje za promenu normativa nastavnog opterećenja profesora:

Vrhunac bezobrazluka i nesposobnosti ove vlasti ogleda se u tome što je 24. marta 2025. godine Vlada Srbije uredbom smanjila naučnoistraživački rad profesora sa 20 na samo 5 sati nedeljno, da bi tek pre manje od mesec dana novom uredbom Vlada vratila sve na prvobitno stanje. Posledica tih godinu i po dana četvorostrukog umanjenja, a zapravo sakaćenja naučnoistraživačkog rada jasno se ogleda u padu na Šangajskoj listi. Time je vlast dokazala da nema nikakvu viziju osim administrativnog nasilja nad naukom.

Datum se poklapa sa registrom propisa. Vlada u tehničkom mandatu je 24. marta 2025. zaista izmenila Uredbu o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta, spustivši normu za naučnoistraživački rad sa 20 na 5 sati nedeljno, uz podizanje nastavne norme na 35 sati. Uredba je vraćena na raniji odnos krajem jula 2026., a važeći član 6 sada ponovo predviđa po 20 časova sedmično za oba posla.

Politika umesto nauke

Pad na listi pokret tumači isključivo kao posledicu državne politike prema nauci:

Pad u kategoriju od 501. do 600. mesta je direktan rezultat politike u kojoj se ceni partijska knjižica, a ne naučni rad, i u kojoj se najbolji mladi doktori nauka planski proteruju iz zemlje. Ova vlast ne želi prosvećen narod i jak univerzitet, jer svesnim obrazovanim građanima ne može da manipuliše. Oni žele jeftinu radnu snagu i diplome sa privatnih instant-fakulteta.

Ista teza se ponavlja i u oceni da je traženje krivca na Univerzitetu obično skretanje pažnje:

Reč je o klasičnom i jeftinom političkom manevru kojim se skreće pažnja sa suštinskog problema: višedecenijskog, namernog i stihijskog uništavanja srpskog prosvetnog i naučnog sistema. Univerzitet u Beogradu nije propao preko noći, niti je za to kriv jedan čovek. On je sistemski dotučen.

Pokret podseća i na raniji plasman Univerziteta:

Podsećamo javnost da je naš univerzitet pre desetak godina bio među 300 najboljih na svetu, ali ne zahvaljujući državi, već isključivo nadljudskim naporima i individualnom zalaganju nekolicine naših vrhunskih naučnika. Država te ljude nije podržala, ona ih je pustila niz vodu, dozvolivši da bogatiji strani univerziteti bukvalno kupe njihove citate i poene.

Podatak stoji, i to konzervativno. Univerzitet u Beogradu je 2016. bio rangiran između 201. i 300. mesta, godinu ranije između 301. i 400., a na Šangajsku listu je prvi put ušao 2012. u grupi od 401. do 500.

Imena petoro ministara

Središnji deo saopštenja je spisak imena:

Glavni krivci za ovaj naučni slom sede u foteljama ministara, a ne u Rektoratu. Odgovornost za devalvaciju prosvete, koja preti da postane nepovratna, snose oni koji vode ovu zemlju i koji svesno kroje budžet tako da se za nauku izdvajaju mrvice. Gde je odgovornost ministara prosvete Mladena Šarčevića i prof. dr Slavice Đukić Dejanović i sada Dejana Vuka Stankovića? Gde je odgovornost dr Jelene Begović, ministarke nauke, tehnološkog razvoja i inovacija? Šta je uradio ministar finansija Siniša Mali, osim što je obezbedio da se stotine miliona evra bacaju na sumnjive projekte i estradu, dok naši fakulteti nemaju novca za osnovna naučna istraživanja i međunarodne časopise?

Pokret tako imenom proziva petoro ljudi: bivše ministre prosvete Mladena Šarčevića i Slavicu Đukić Dejanović, aktuelnog ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića, Jelenu Begović i ministra finansija Sinišu Malog. Ovde je potrebna ispravka: Begović nije aktuelna ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, kako je saopštenje oslovljava. Na sajtu ministarstva kao ministar je naveden akademik Bela Balint, koji je tu funkciju preuzeo 16. aprila 2025., na dan kada je Skupština izabrala Vladu Đura Macuta. Begović je ministarka bila od 26. oktobra 2022. do tog datuma. Time je i dalje bila na funkciji 24. marta 2025., kada je doneta uredba o kojoj pokret govori, pa se prozivanje po sadržaju odnosi na period njenog mandata, a netačna je samo titula u sadašnjem vremenu.

Saopštenje se završava direktnom porukom vlasti:

Pokret Mi Snaga naroda poručuje režimu: prestanite da tražite žrtvene jarce i pogledajte se u ogledalo. Vi ste ti koji su potpisali smrtnu presudu srpskoj nauci!

Šta kaže vlast

Tvrdnja pokreta da vlast krivicu svaljuje na rektora ima uporište u izjavama iz prethodnih nedelja. Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali je 16. avgusta na Instagramu ocenio:

Ovo je direktna posledica svega onoga što su tokom prošle i ove godine radili blokaderi i rektor Univerziteta Vladan Đokić. Umesto da se rektor bori za bolje i kvalitetnije obrazovanje, on je ušao u politiku.

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković je dan kasnije, 17. avgusta, ocenio da postoji ozbiljan stepen neodgovornosti rukovodstva Univerziteta i njegovih fakulteta, i pad opisao kao svedočanstvo o praktičnom poimanju autonomije rektora Đokića. Premijer Đuro Macut je danas, u jutarnjem programu Radio Beograda, pad nazvao ozbiljnim alarmom i kumulativnom posledicom gubitka kontinuiteta u nastavnom i naučnoistraživačkom procesu, i najavio da će Vlada, ako Univerzitet sam hitno ne reaguje, zaobići Rektorat i raditi direktno sa prodekanima za nauku na fakultetima. Rektora imenom nije pomenuo, niti je govorio o odgovornosti same Vlade.

Do zaključenja teksta iz Vlade Srbije, Ministarstva prosvete i Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija nije bilo reakcije na saopštenje pokreta Mi snaga naroda, niti su na njega odgovorili Stanković, Mali ili Begović.

Pokret danas u Skupštini broji pet poslanika od ukupno 250, u poslaničkoj grupi Mi snaga naroda prof. dr Branimir Nestorović. Oko toga koliko ih je bilo na startu 2023. izvori se razilaze: Danas navodi da je tada izabrano 13 poslanika sa Nestorovićeve liste, pa se grupa posle istupanja Aleksandra Pavića svela na pet, dok Vikipedija za sam pokret navodi šest poslanika iz 2023. godine.