Mali protiv Ćulibrka: deficit 3,5 odsto, a ne najveći minus

Ministar finansija Siniša Mali oštro je odgovorio bivšem glavnom i odgovornom uredniku nedeljnika NIN Milanu Ćulibrku, koji je javnosti saopštio da Srbija beleži najveći budžetski minus u istoriji. Odgovor je stigao 27. avgusta, objavom na Fejsbuku, usred skupštinske rasprave o rebalansu budžeta.

Mali tvrdi da Ćulibrkova ocena nije otkriće, nego greška u računu. Po njegovim rečima, održivost javnih finansija se ne meri poređenjem dinarskih iznosa iz različitih godina, nego deficitom u odnosu na bruto domaći proizvod. Za ovu godinu, kaže Mali, ta brojka iznosi 3,5 odsto BDP-a.

Za poređenje, ministar je naveo period od 2009. do 2012. godine, kada je deficit prelazio 4 odsto i dostizao i preko 6 odsto BDP-a, dok su kapitalna ulaganja u tom periodu bila jedva 3 odsto BDP-a. Po njegovoj oceni, tadašnji minus je bio veći od svih ulaganja države zajedno, a zaduživanje je išlo za plate i penzije.

Zašto je razlika u tumačenju deficita

Suština spora je u tome šta deficit pokriva. Mali navodi da država danas ulaže oko 780 milijardi dinara, odnosno 7 odsto BDP-a, što je dvostruko više od samog deficita. U objavi na Fejsbuku je naveo:

“Danas država ulaže oko 780 milijardi dinara, odnosno 7% BDP-a, dvostruko više od deficita.”

Prosek kapitalnih ulaganja u poslednjoj deceniji, prema podacima koje je izneo, iznosi 5,5 odsto BDP-a. Mali tvrdi da bi budžet bez kapitalnih rashoda bio u snažnom suficitu i da se plate, penzije i sve redovne obaveze plaćaju iz tekućih prihoda, a da minus nastaje jer se istovremeno grade pruge, autoputevi, energetski objekti, bolnice i škole.

Osnovno merilo, kaže ministar, jeste odnos prema BDP-u, ne apsolutni iznos u dinarima:

“Održivost javnih finansija ne ocenjuje se poređenjem dinarskih iznosa iz različitih godina, već deficitom u odnosu na BDP.”

Javni dug ispod polovine proseka Evropske unije

Deo odgovora koji je Mali posebno istakao odnosi se na javni dug. Prema njegovim navodima, dug Srbije ostaje ispod 45 odsto BDP-a, tačnije na 44,2 odsto, i nastavlja da pada. Za poređenje je naveo prosek Evropske unije od 82,9 odsto BDP-a i prosek evrozone od 89,4 odsto, dok mastrihtska granica iznosi 60 odsto. Po toj računici, Srbija je na otprilike polovini evropskog proseka zaduženosti, uz kapitalna ulaganja od 7 odsto BDP-a, što je, kako tvrdi, u Evropi danas pre izuzetak nego pravilo.

Mali se u odbrani svoje ocene poziva i na spoljne procene. Naveo je da S&P ocenjuje Srbiju investicionim rejtingom BBB minus sa stabilnim izgledima, dok je Fitch potvrdio ocenu BB plus sa pozitivnim izgledima. Podsetio je i da Fiskalni savet ima mandat da ocenjuje održivost javnih finansija, dok ekonomske prioritete utvrđuje Vlada, koja za njih odgovara Skupštini i građanima, te da je oprezno planiranje prihoda u vreme globalnih neizvesnosti, prema porukama Međunarodnog monetarnog fonda, oblik odgovornog upravljanja.

Srpske vesti su ranije pisale o zaduživanju od 5,2 milijarde evra za nabavku rafala i izgradnju puteva, delu istog ciklusa kapitalnih ulaganja na koji se Mali sada poziva kada objašnjava odnos deficita i investicija.

Odgovor ministra završava se direktnom porukom upućenom Ćulibrku:

“Ćulibrk nije otkrio rupu u budžetu, otkrio je rupu u sopstvenoj računici.”

Razmena je krenula usred rasprave o rebalansu budžeta u Skupštini, gde poslanici u narednim danima glasaju o izmenama koje uključuju i nove mere pomoći građanima. Da li će Ćulibrk odgovoriti na Malijeve brojke, za sada nije poznato.