Paket pomoći od 980,6 miliona evra: Mali i Nikezić se spore
Mali tvrdi da paket pomoći od 980,6 miliona evra ne ugrožava budžet, jer je prihod veći za 112,5 milijardi dinara. Nikezić i ekonomista Drašković najavljuju veći deficit i rast javnog duga.
Paket državne pomoći vredan 980,6 miliona evra prvi put je sučen sa direktnom budžetskom računicom u javnoj raspravi, u emisiji Takovska 10 na RTS-u. Ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali tvrdi da mera staje u okvir dozvoljenog deficita, dok potpredsednik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić i ekonomista Božo Drašković upozoravaju da će deficit budžeta biti dublji nego što predviđa septembarski rebalans.
Portal Srpske novine je ranije pisao da se za jednokratnu pomoć od 6.000 dinara prijavilo 1.504.000 građana. Taj broj je do emisije narastao na 1.650.000, a prijava ostaje otvorena do 21. septembra. Isplata je planirana od 22. do 25. septembra, direktno na račun u Banci Poštanska štedionica, i to na osnovu broja lične karte i JMBG-a. Pravo na isplatu iz Akcionarskog fonda, bez ikakve prijave, ima preko četiri miliona ljudi, tako da će, po Malijevoj računici, novac dobiti gotovo svaki punoletni građanin Srbije.
Šta Mali računa kao pokriće od 85 milijardi
Mali je naveo da je budžet ove godine prihodovao 112,5 milijardi dinara više od plana, dok jednokratna pomoć, po njegovoj proceni, košta 85 milijardi dinara.
“Sto dvanaest i po milijardi dinara imamo veće prihode u budžetu od planiranih. Ova pomoć košta 85 milijardi. Dakle, ni na koji način ne ugrožava makroekonomsku stabilnost. Nikada se sa tim nismo igrali”, rekao je Mali u emisiji Takovska 10 na RTS-u.
Prema njegovoj proceni, udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu će do kraja ove godine iznositi 44,5 odsto, a naredne godine 44,2 odsto. Plate u javnom sektoru rastu osam odsto od 1. decembra, u socijalnoj zaštiti 12 odsto, a povišicu dobijaju i penzioneri.
Nikezić: dug narastao za 27 milijardi evra
Nikezić drugačije čita iste brojeve. On tvrdi da je javni dug od dolaska ove vlasti narastao 27 milijardi evra, dok su sve prethodne vlasti, od Karađorđa do Borisa Tadića, zadužile Srbiju ukupno 15,3 milijarde evra.
“To je novac koji pripada građanima Srbije. Ono što nije dobro jeste što se takav novac deli samo pred izbore”, rekao je Nikezić u emisiji Takovska 10.
Podseća i da je rebalansom budžeta, koji je Skupština Srbije izglasala 31. avgusta, deficit povećan sa tri na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno za dodatnih 59 milijardi dinara, čime ukupan deficit dostiže 396 milijardi dinara, ili oko 3,4 milijarde evra. Po njegovoj računici, zbog paketa pomoći će rupa u budžetu narasti na preko tri milijarde evra, a javni dug će dostići 42 milijarde evra, što bi bio drugi najveći budžetski deficit u istoriji Srbije, posle onog iz 2020. godine, tokom pandemije korona virusa.
Drašković za Betu: akcize i Ekspo dodatno probijaju budžet
Sličnu ocenu, u izjavi agenciji Beta, izneo je i ekonomista Božo Drašković. On dodaje razlog koji u televizijskoj raspravi nije pominjan: država je smanjila akcize na gorivo da bi zaustavila poskupljenje na pumpama, pa su i prihodi po tom osnovu manji.
“Deficit budžeta od 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), predviđen rebalansom, svakako će se produbiti zbog manjih prihoda od poreza i akciza i drugih prihoda, a povećanih izdataka zbog investicija u Expo i drugih ulaganja, uz dodatak troškova zbog poklona građanima iz državne kase pred izbore sa ciljem da vlast pridobije deo biračkog tela”, rekao je Drašković za agenciju Beta.
Poslodavci i struka: paket ne ugrožava stabilnost
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić se ne slaže da je javni dug problem, iako podržava opozicionu tezu da bi zaduživanje trebalo koristiti za investicije, a ne za tekuću potrošnju.
“Naš javni dug, koji je oko 44 odsto, maltene je upola manji od evropskog proseka”, rekao je Nenezić.
Profesor Ekonomskog fakulteta Veljko Mijušković ide korak dalje i odbacuje tezu da je paket predizborna mera, ocenjujući da mere ne treba posmatrati pojedinačno.
“Ove mere ne možete tako rasparčavati. Morate ih posmatrati kao integralni paket”, naglasio je Mijušković.
Razlika u tumačenju istog skupa brojeva, dakle, ne dolazi iz spora oko cifara nego iz spora oko toga šta te cifre znače za budžet koji je već rebalansom proširen za 59 milijardi dinara. Da li će deficit ostati na 3,5 odsto BDP-a, kako projektuje Ministarstvo finansija, ili će, kako tvrde Nikezić i Drašković, premašiti tu granicu, pokazaće tek završni račun budžeta za 2026. godinu.
