Hamza vezuje izbor predsednika Kosova za zakon o Hagu
Pred plenarnom sednicom Skupštine Kosova, lider DPK Bedri Hamza prvi put je javno uslovio razgovor o predsedniku usvajanjem zakona o Specijalizovanim većima. Do ustavnog roka ostalo je osam dana.
Skupština Kosova zaseda danas, 28. septembra, od 11 časova, a među pet tačaka dnevnog reda nalazi se i deklaracija povodom presude Specijalizovanih veća. Pred samu sednicu, lider Demokratske partije Kosova (DPK) Bedri Hamza prvi put je javno povezao razgovor o izboru predsednika Kosova sa usvajanjem izmena zakona o Specijalizovanim većima, dan pošto se sastao sa premijerom Aljbinom Kurtijem. Do ustavnog roka za izbor predsednika, koji ističe 6. oktobra, ostalo je osam dana.
Dnevni red današnje plenarne sednice ima pet tačaka: usvajanje zapisnika, polaganje zakletve poslanika, deklaracija povodom presude Specijalizovanih veća od 16. septembra, izbor potpredsednika Skupštine iz redova DPK i formiranje skupštinskih odbora.
Šta je Sud presudio 16. septembra
Specijalizovana veća su 16. septembra prvostepeno osudila Hašima Tačija i Jakupa Krasnićija na po 25 godina zatvora, Kadrija Veseljija na 18, a Redžepa Seljimija na 13 godina, ukupno 81 godinu, za ratne zločine. Optužbi za zločine protiv čovečnosti su oslobođeni. Deklaracija koju je DPK usvojio 25. septembra traži da parlament izglasa izmene zakona o Specijalizovanim većima, da institucije obezbede neograničenu finansijsku podršku odbrani osuđenih i da predmeti koji nisu vezani za izveštaj Dika Martija budu prebačeni kosovskom pravosuđu. DPK je 21. septembra predao i sam nacrt izmena zakona o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, koji je Predsedništvo Skupštine uputilo Vladi na mišljenje.
Uoči sednice, Hamza je rekao da je usvajanje tog nacrta glavni prioritet njegove stranke.
Radimo, to je neophodnost za DPK, ali i za Kosovo. Za istoriju i budućnost Kosova, usvajanje ovog nacrta zakona je glavni prioritet.
Rekao je to Hamza pred poslanicima, dodajući da DPK ne traži zaustavljanje pravde, nego se protivi onome što stranka smatra nepravdom prema osuđenima.
Sastanak sa Kurtijem, bez imena za predsednika
Hamza se sa premijerom Kurtijem sastao u nedelju uveče, 27. septembra, u zgradi Vlade. Potvrdio je da su razgovarali o nacrtu zakona i o pitanju predsednika, ali ne i o konkretnim imenima kandidata.
„Nismo razgovarali o imenima, ali ako zakon bude usvojen, otvoreni smo za razgovor”, rekao je Hamza pred plenarnom sednicom.
Kurti je u ponedeljak ujutru, dva sata pred početak sednice, bio u zgradi Skupštine zajedno sa ministrom finansija Hekuranom Muratijem, koji je ranije učestvovao u pregovorima Samoopredeljenja i Demokratskog saveza Kosova (DSK) o izboru predsednika. Kurti je odbio da komentariše sadržaj sastanka sa Hamzom.
Rok koji ne trpi odlaganje
Ustavni sud je nedavno presudio da je Vlada Kosova izabrana u skladu sa Ustavom i da rok od 60 dana za izbor novog predsednika, koji je počeo 8. avgusta, ističe 6. oktobra. Ako predsednik ne bude izabran do tog datuma, Skupština se raspušta i Kosovo ide na četvrte izbore od februara 2025. godine, sa 8. ili 15. novembrom kao mogućim datumima.
Vršilac dužnosti predsednika je predsednica Skupštine Aljbuljena Hadžiju, koja tu funkciju, prema navodima Radija Slobodna Evropa, obavlja od 4. aprila. Za predsednicu Skupštine u sadašnjem sazivu izabrana je 9. septembra, dok je četiri dana kasnije, 13. septembra, kao već izabrana predsednica proglasila 11. saziv Skupštine konstituisanim. Po Ustavu, dužnost vršioca dužnosti predsednika Hadžiju može obavljati najviše šest meseci.
Na istoj sednici 13. septembra izabrana je i nova Vlada Aljbina Kurtija, sa 62 glasa za i osam protiv, dok poslanici DPK, DSK i Alijanse za budućnost Kosova (AAK) nisu učestvovali u glasanju.
Eugen Cakoli iz Kosovskog demokratskog instituta upozorio je, u izjavi za Radio Slobodnu Evropu, da postoji rizik da dogovor o predsedniku ponovo izostane.
„Najvažnije ostaje izbor predsednika jer smo samo dve nedelje udaljeni od isteka roka i, imajući u vidu sve političke dinamike koje imamo, ocenjujem da postoji rizik da ponovo neće biti moguće postići dogovor, što bi Kosovo odvelo ka novom izbornom ciklusu, odnosno četvrtom za manje od dve godine”, rekao je Cakoli.
Alijansa za budućnost Kosova saopštila je da Kosovo ide ka novim izborima i za to okrivila premijera Kurtija.
Protest najavljen za 1. oktobar
DPK je deklaraciju od 25. septembra propratio i oštrim rečima o samoj presudi. Hamza je tada rekao da je četvorici bivših čelnika OVK naneta nepravda.
Hašimu Tačiju, Kadriju Veseliju, Jakupu Krasnićiju, Redžepu Seljimiju i njihovim saborcima naneta je velika nepravda. Presuda protiv njih je nepravedna, neprihvatljiva i politički motivisana. Naša prva odgovornost je da ih ne ostavimo same.
Dodao je i poziv na zajedničko delovanje institucija.
„Sada treba delovati i kao država. Skupština treba da uradi svoj deo. Vlada treba da uradi svoj deo. I DPK će uraditi svoj deo. Hajde da zajedno podignemo glas protiv nepravde 1. oktobra”, rekao je Hamza, najavljujući javno okupljanje DPK protiv presude za četvrtak, 1. oktobar.
Do isteka ustavnog roka, 6. oktobra, Skupština Kosova tako ulazi u nedelju u kojoj se, prema Hamzinim rečima, prvo odlučuje o zakonu o Specijalizovanim većima, a tek potom, ako taj uslov bude ispunjen, i o imenu novog predsednika Kosova.
