Vašingtonski sporazum: šest godina, Srbija ispred Kosova

Šest godina posle potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, američki poznavaoci regiona prvi put javno porede kako su Beograd i Priština iskoristili tu priliku, i zaključak nije povoljan za Kosovo. Sporazum koji je 4. septembra 2020. godine, uz posredovanje tadašnjeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, potpisan između Srbije i Kosova u Beloj kući trebalo je da ekonomskom saradnjom otvori put ka rešavanju političkih pitanja. Danas je, kako za Radio Slobodna Evropa ocenjuju sagovornici iz Vašingtona, gotovo potpuno nestao iz političke stvarnosti.

Dokument potpisan u Beloj kući nosio je obaveze u infrastrukturnom povezivanju, energetici i investicijama, ali i tačke koje su izlazile iz okvira odnosa dve strane, uključujući obavezu Kosova da uspostavi diplomatske odnose sa Izraelom, što je Priština i uradila otvaranjem ambasade u Jerusalimu. Tramp je tada sporazum predstavio kao istorijsku prekretnicu i tadašnjem premijeru Kosova Avdulahu Hotiju i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću poručio da će ekonomija zbližiti dve strane. Umesto toga, odnose je od tada obeležio niz kriza, najviše na severu Kosova, koje su u 2023. godini kulminirale oružanim napadom grupe Srba u Banjskoj.

Zašto Vašington danas drugačije gleda na Beograd

Dejvid Kanin, profesor evropskih studija na Univerzitetu Džons Hopkins, kaže da je Kosovo godinama funkcionisalo pod pretpostavkom da će Vašington „uvek biti tu”, dok je Srbija odnos gradila aktivnije.

„Srbi su bili mnogo uspešniji od Kosovara u upravljanju odnosima sa Vašingtonom, posebno otkako je Kurti došao na vlast. U osnovi se slažem sa njim kada je u pitanju dijalog sa Evropljanima, ali Kurti se ne slaže skoro ni sa kim. Ljudi ga ne vole, a Vučić je uspeo da to iskoristi”, rekao je Kanin za Radio Slobodna Evropa.

Kanin dodaje da je Priština, za razliku od Beograda, pogrešno procenila i energetsku politiku. Kosovo je, kaže, napravilo grešku odbacivanjem projekata vezanih za američki tečni prirodni gas.

„Srbija, Severna Makedonija i druge zemlje su zaključile sporazume o snabdevanju američkim gasom. Kosovo je napravilo grešku po tom pitanju”, kaže Kanin.

Ričard Kremer, predsednik Američko-evropskog saveza (u pojedinim prenosima navodi se i kao Krejmer ili Kramer), slaže se da je Srbija bila znatno uspešnija u izgradnji uticaja u Vašingtonu, posebno kroz lobiranje i veze sa saradnicima bliskim Trampu. Kao primer navodi uklanjanje bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i njegove porodice sa američke liste sankcionisanih lica 2025. godine.

Kremer ujedno ocenjuje da je period posle Trampovog prvog mandata bio promašaj američke politike prema regionu.

„Bio sam impresioniran činjenicom da je tokom njegovog prvog mandata Trampova administracija preuzela inicijativu i direktno se angažovala, zaobilazeći Evropsku uniju, koja, uprkos dobrim namerama, nije uspela da postigne željene rezultate u rešavanju sukoba. Razumem da je predsednik Bajden želeo da poboljša odnose sa evropskim saveznicima nakon često oštrog pristupa Trampove administracije. Međutim, ponovno prepuštanje pitanja Evropi očigledno nije uspelo”, rekao je Kremer za Radio Slobodna Evropa.

Dijalog sa Vašingtonom otvoren, dijalog sa Prištinom zamrznut

Razlika u tretmanu dve strane vidi se i u samom odnosu sa američkom administracijom. Srbija je, prema pisanju agencija, u julu ove godine pokrenula Strateški dijalog sa Sjedinjenim Državama, dok je isti proces sa Kosovom zamrznut već godinu dana. Vašington je nastavak dijaloga sa Prištinom uslovio ispunjavanjem određenih obaveza, uključujući i one koje se tiču srpske zajednice na severu Kosova.

Slično pominje i analiza Instituta za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope, koja je izveštaj američkog Kongresa o zapadnom Balkanu opisala kao odmak od dosadašnje formule „demokratizacija, reforme, evropske integracije” ka pristupu zasnovanom na bezbednosti, ekonomskim interesima Sjedinjenih Država i nadmetanju sa Rusijom i Kinom. Prema tom dokumentu, Vašington sve više posmatra Beograd kao partnera sa kojim želi strukturisan i dugoročan odnos, ne kao politički problem koji treba rešavati, uz naglasak na energetici, ulaganjima u tečni prirodni gas i eventualnim malim modularnim reaktorima, kao i na proširenju vojne i bezbednosne saradnje, iako Srbija nije članica NATO-a.

Na drugoj strani, dijalog Beograda i Prištine formalno postoji, ali bez sadržaja. Poslednji sastanak na najvišem nivou održan je u septembru 2023. godine, samo nekoliko dana pre napada u Banjskoj, i od tada se Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti nisu sastali u tom formatu. Kurti tvrdi da se razgovori ne mogu nastaviti dok se ne izruče osumnjičeni za napad, za čije planiranje optužuje Srbiju. Ni Ohridski sporazum o putu ka normalizaciji, postignut u martu 2023. uz posredovanje Evropske unije, nije zaživeo u praksi. Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas ranije je najavila da radi na organizovanju novog sastanka na visokom nivou, rekavši da „radi sa oba lidera odvojeno kako bi mogli da krenu napred sa sprovođenjem sporazuma koji su već na snazi”, ali datum takvog susreta i dalje ne postoji. Kurti u međuvremenu vodi zemlju u tehničkom mandatu, dok Priština već više od godinu i po dana prolazi kroz institucionalnu krizu.

Portparol Stejt departmenta je, povodom same godišnjice, za Radio Slobodna Evropa naveo da sporazum iz 2020. ostaje istorijski korak.

„Ponavljamo da normalizacija između Srbije i Kosova ostaje ključna za očuvanje regionalnog mira i stabilnosti”, rekao je portparol Stejt departmenta.

Rizik status kvoa

Kanin upozorava da je sadašnje zatišje varljivo, i da bi novi incident lako mogao da promeni sliku.

„Nema neposredne pretnje niti hitne krize. Ali, ako bi se iznenada dogodilo nešto poput nove Banjske ili čak ozbiljnijeg incidenta, svi bi bili zatečeni. Odnosi Kosova i SAD su trenutno u drugom planu u Vašingtonu, i nisam siguran šta Kurti namerava da uradi sa njima”, kaže Kanin.

Kremer smatra da Kosovo, u transakcionoj logici sadašnje američke administracije, nema mnogo ekonomskih ni strateških aduta, ali da to može nadoknaditi izlaskom iz političke krize i konkretnim potezima, uključujući osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom.

„Morate pokazati da ste ozbiljni i spremni da sednete za sto, pregovarate i razgovarate o pitanjima koja možda nisu popularna, ali moraju biti rešena. Potrebno vam je fokusirano vođstvo koje zna kojim putem Kosovo treba da ide. Politički sukobi ne donose ništa dobro građanima”, kaže Kremer.

On ujedno upozorava da bi Beograd, ohrabren time što je Vašington preokupiran drugim krizama, mogao biti u iskušenju da situaciju na severu Kosova menja mimo pravnih i političkih procesa, pri čemu bi upravo odsustvo američke pažnje moglo da otvori prostor za jednostrane poteze bilo koje strane.

Slično pitanje o odnosu Vašingtona prema Beogradu i Prištini otvorili smo i pišući o najavljenoj presudi bivšem predsedniku Kosova Hašimu Tačiju, zakazanoj za 16. septembar, pred kojom se EULEX i Vučić već pripremaju za moguće posledice na severu Kosova.

Bela kuća danas Kosovo i Srbiju svrstava među sukobe za koje Tramp tvrdi da ih je njegova administracija okončala, a u decembru 2025. potpisao je i zakon kojim se potvrđuje američka politika prema dvema stranama, sa pozivom na sprovođenje sporazuma iz 2023. i jačanje bilateralnih odnosa sa obe zemlje. Na terenu, kako i sami sagovorci Radija Slobodna Evropa priznaju, taj cilj danas deluje dalje nego ikada, a otvoreno ostaje pitanje da li će Kurtijev tehnički mandat doneti pomak pre nego što se navrši sedma godina od potpisa u Beloj kući.