Crta šalje 2.500 posmatrača na izbore 25. oktobra

Republička izborna komisija (RIK) ima rok od najviše tri dana od raspisivanja izbora da usvoji obrasce za predaju izbornih lista, čime počinje prikupljanje potpisa. Poslednji rok za predaju liste je 4. oktobar, 20 dana pred izborni dan, a do 9. oktobra RIK proglašava zbirnu izbornu listu. Domaći posmatrači imaju rok do 17. oktobra da se prijave RIK-u, osam dana pre nego što birači izađu na biračka mesta 25. oktobra.

To je operativni okvir koji je predstavio advokat Pavle Dimitrijević, predstavnik posmatračke misije Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta), nezavisne i nestranačke organizacije civilnog društva. Misija će na ovim izborima brojati 2.500 članova, koji će pratiti i predizbornu kampanju i sam tok glasanja. Na dan izbora posmatrači će biti raspoređeni na slučajnom i reprezentativnom uzorku od 500 biračkih mesta širom zemlje.

Portal Srpske vesti je ranije pisao o nalazu Crte da je zabeleženo 1.200 aktivnosti javnih funkcionera pre raspisivanja izbora. Taj podatak je sada dobio i vremenski okvir. Prema rečima Dimitrijevića, datim za N1, reč je o periodu od maja do kraja avgusta ove godine, a ne o dužem intervalu.

Šta pokazuje prvi izveštaj

„Ono što smo videli od maja do kraja avgusta, je 1.200 aktivnosti različitih javnih funkcionera, od kojih je svaki sedmi događaj imao elemente klijentelizma, bio je u svojstvu promocije SNS-a, na neki način, pa do toga da pojedini funkcioneri otvoreno, kroz državne skupove, zapravo pozivaju da se glasa za listu koja još nije ni proglašena. Dakle, zloupotreba javnih resursa, korišćenje funkcija da bi se promovisala stranka, i ponovo se suočavamo i sa različitim potvrdama da se dešavaju pritisci u javnim preduzećima, ali i u privatnom sektoru, ne samo za sakupljanje sigurnih glasova, već i za konkretno glasanje za izborni dan.”

Naveo je Dimitrijević, opisujući period koji je posmatračka misija pokrila prvim izveštajem.

Prema podacima koje je Crta iznela na konferenciji za novinare, svaka sedma aktivnost Srpske napredne stranke zabeležena širom Srbije imala je elemente klijentelizma, od podele paketa pomoći do bele tehnike. Organizacija je do sada podnela 53 krivične prijave, od čega se 26 odnosi na izborne nepravilnosti počinjene od decembra 2023. godine.

Crta je pratila i primenu preporuka koje su posle prethodnih izbornih ciklusa uputili posmatrači Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Evropi (ODIHR). Od 54 preporuke iz 2023. i 2024. godine, prema navodima organizacije, stvoreni su uslovi za potpunu primenu osam preporuka, od kojih je samo jedna bila prioritetna, a za delimičnu primenu još 20.

Poseban deo izveštaja odnosio se na medijski prostor. Crtin monitoring Dnevnika 2 na Radio-televiziji Srbije (RTS) pokazao je da je 96 odsto vremena posvećenog političkim akterima pripalo vladajućoj većini. Od januara je, prema podacima organizacije, zabeleženo devet krupnih intervencija na medijskom tržištu, od promena vlasništva lokalnih i regionalnih medija do gašenja ili privremenog ukidanja programa televizija koje su kritički izveštavale o vlasti.

Institucije nespremne, ocenjuje Crta

Dimitrijević je ocenio da institucije ulaze u izborni proces nespremne da nepristrasno i odgovorno primenjuju zakonski okvir.

„Više je pokazatelja za to. Mi na današnji dan nemamo utvrđenu formalno-pravnu odgovornost bilo koga za sve ove nepravilnosti, za nasilje koje se desilo na izborima. I zbog toga kažemo da su institucije nespremne.”

Naveo je on za N1, komentarišući stanje pred vanredne parlamentarne izbore.

Ko sme da bude posmatrač, propisano je uslovima same organizacije. Posmatrač Crte ne može istovremeno biti član biračkog odbora, ni u stalnom ni u proširenom sastavu, niti aktivan član političke stranke, pokreta ili grupe građana koja učestvuje u izbornom procesu. Prijava se podnosi direktno Crti, koja učesnike potom obučava i akredituje pred sam izborni dan.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić raspisao je vanredne parlamentarne izbore za 25. oktobar u sredu, posle meseci neizvesnosti oko datuma. Prema oceni Dimitrijevića, taj datum je za sada jedini potpuno izvestan.

„I dalje postoji neizvesnost sa kojim izborima ćemo se sve suočiti tokom ove godine, budući da rokovi i pravni okvir dozvoljavaju da se eventualno raspišu i predsednički, možda i lokalni izbori. O svemu tome definitivno će poslednju reč imati vlast. Čuli smo različite najave od predsednika, imali smo iskustvo iz ranijih izbornih ciklusa da se organizovala različita izborna kombinatorika oko datuma, i zbog toga kažem da ćemo videti koje ćemo sve izbore imati ove godine. Za sada je samo ovaj datum, 25. oktobar, potpuno izvestan za vanredne parlamentarne izbore.”

Zaključio je Dimitrijević, ostavljajući otvorenim pitanje da li će 25. oktobar biti jedini izborni datum ove godine, ili će mu se, u nekom trenutku, pridružiti i predsednički, možda i lokalni izbori.