CRTA izveštaj o kampanji: kabine uvedene, RIK još odlučuje

Posmatračka misija CRTA predstavila je 8. oktobra izveštaj o prvom delu kampanje za parlamentarne izbore zakazane za 25. oktobar. Izveštaj su obrazložili šef misije Raša Nedeljkov, Tamara Branković i šef pravnog tima Pavle Dimitrijević, a pored ocena o medijima i radu institucija, nalaz beleži i dve izmene u samom izbornom postupku: glasačke kabine i novu kolonu u zapisniku biračkog odbora.

Nedeljkov je rekao da je poslednjih nedelja primećeno zastrašivanje birača kako bi se odvratili od učešća na izborima. Odluke Republičke izborne komisije (RIK) i Ministarstva spoljnih poslova o glasanju iz inostranstva ocenio je kao presedan i kao nastavak onoga što CRTA naziva sistemskim izbornim inženjeringem. Podsetio je i na aferu prisluškivanja aktivista i poslanika i na postupanje Uprave kriminalističke policije prema aktivistima studentskog pokreta, u čemu vidi politički pritisak.

Šta je novo u izbornom postupku?

Prema Dimitrijeviću, uvedene su glasačke kabine, a u zapisnik o radu biračkog odbora dodata je kolona za unos broja neupotrebljenih listića. To se, kako je naveo, dešava prvi put posle nekoliko izbornih ciklusa.

Treća novina još nije završena. Na inicijativu dela članova RIK-a izrađen je nacrt evidencije prijava za glasanje van biračkog mesta, a konačan stav komisija tek treba da zauzme. Dimitrijević je to opisao ovako:

„Moram da istaknem i značaj inicijative koja je u toku, dakle na inicijativu jednog broja članova Republičke izborne komisije, izrađen je i nacrt i forma vođenja evidencije prijava za glasanje van biračkog mesta, sa ciljem da se uredi način prijava birača koji žele da glasaju van biračkog mesta i u nekim narednim sednicama će Republička izborna komisija o tom nacrtu zauzeti svoj konačni stav. Ideja ovog nacrta je bila da se preciznije uredi način prijave i da se na taj način prosto i suzbiju eventualne zloupotrebe ovog prava.”

Izvori sa predstavljanja ne govore o tome kako se prijave vode danas, već samo da je nacrt obrasca spreman i da o njemu odlučuje RIK.

Zašto CRTA kritikuje glasanje u dijaspori?

Dimitrijević je ocenio da odluka da se na svim biračkim mestima u dijaspori glasa po srpskom vremenu ugrožava biračko pravo velikog broja birača. Kao najtežu situaciju izdvojio je Novi Zeland, gde će se glasati tokom noći.

Nedeljkov se tom temom bavio i u razgovoru za N1. Rekao je da je više od 30 diplomata Ministarstva spoljnih poslova javno kritikovalo organizaciju glasanja u inostranstvu, što za njega predstavlja ohrabrenje. O samom noćnom glasanju poručio je:

„Ovo što se događa sa biračkim mestima u inostranstvu, glasanje po noći, u svetu, inače, ne postoji zabeležen primer za tako nešto, govori o tome da mi ne znamo kojim će sve nezakonitim, poluzakonitim ili na ivici zakona mehanizmima pribeći vladajuće stranke ne bi li sačuvali svoju poziciju.”

U istom razgovoru Nedeljkov je naveo da Parlamentarna skupština Saveta Evrope donedavno nije bila pozvana da posmatra izbore, što je preduslov za akreditaciju. U izjavama prenetim sa predstavljanja nema odgovora institucija na koje se ove ocene odnose.

Šta CRTA kaže o Agenciji za sprečavanje korupcije i REM-u?

Dimitrijević je podsetio da su izmenama Zakona o sprečavanju korupcije uvedena dva mehanizma: praćenje slučajnog uzorka od najmanje 60 funkcionera i obavezno praćenje predsednika republike i članova vlade, nezavisno od uzorka. Za Agenciju za sprečavanje korupcije rekao je:

„Agencija jeste uspostavila taj mehanizam, međutim njegovo sprovođenje za sada je pretežno formalnog karaktera. Objavljeni su i nalazi za funkcionere iz slučajnog uzorka i uglavnom se ti nalazi svode na spisak praćenih funkcionera i podatak o pokrenutim postupcima, bez bilo kakvih detalja o praćenim aktivnostima, dok za predsednika republike i članove vlade nijedan nedeljni nalaz nije objavljen.”

Prema njegovim rečima, posmatračka misija nije utvrdila da je Regulatorno telo za elektronske medije do sada ispunjavalo svoje nadležnosti. Savet REM-a konstituisan je 13 dana posle raspisivanja izbora, a posle 15 dana kampanje nije usvojio prvi izveštaj o praćenju medija. Dimitrijević je dodao:

„Važno je istaći da Savet nije postigao saglasnost o proširenju uzorka na nove uticajne kablovske kanale, uključujući i Informer televiziju, što jeste bio jedan od predloga, tako da se zapravo monitoring odnosi na onu metodologiju iz 2023. godine koja se sada primenjuje sa veoma upitnom zakonskom osnovom.”

Medijski prostor, liste i overa

Branković je iznela merenja zastupljenosti na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Aleksandar Vučić je u udarnim terminima zauzimao više od 50 odsto vremena, vlast ima dve trećine ukupnog vremena, a opozicija trećinu, uglavnom u negativnom kontekstu. Studentska lista, najzastupljenija među opozicionim listama, prikazana je negativno u 88 odsto slučajeva. TV Informer i TV Kurir izdvojila je kao stanice na kojima je opozicija prikazana isključivo negativno.

Broj proglašenih izbornih lista isti je kao na izborima 2023, a polovinu čine liste stranaka nacionalnih manjina. Branković u tome vidi fabrikovanje političkog pluralizma.

Jedna njena tvrdnja ostala je bez daljeg objašnjenja u izvorima: „CRTA je zabeležila da su pojedini akteri vlasti u opštinskim upravama overavali glasove bez prisustva birača i po već unapred skeniranim ličnim kartama.” Šta tačno se overava i u kom postupku, na predstavljanju nije precizirano.

Nedeljkov je ocenio da je opozicija na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću znatno manje prisutna i da se gotovo isključivo pominje u negativnom kontekstu. Do izbora 25. oktobra ostalo je manje od tri nedelje, a RIK još nije saopštio kada će odlučiti o nacrtu evidencije prijava.