Kosovsko ministarstvo kaznilo vlasnike vikendica sa Gazivoda
Četvorici vlasnika vikendica srušenih 21. jula na obali Gazivoda uručena su prekršajna rešenja sa kaznom od po 2.000 evra. Podneli su žalbe, a pet organizacija traži obustavu rušenja.
Četvorica vlasnika vikendica uklonjenih na levoj obali jezera Gazivode dobila su prekršajna rešenja kojima im se izriče novčana kazna od po 2.000 evra zbog, kako se u njima navodi, nelegalne gradnje. Pošiljke Ministarstva životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture u Prištini poštar im je uručio 28. jula, sedam dana pošto su radnici javnog preduzeća Ibar-Lepenac, uz asistenciju kosovske policije, srušili njihove objekte u opštini Zubin Potok.
Kazna se umanjuje za 50 odsto ako bude plaćena u roku od mesec dana, pa rok za taj popust ističe krajem avgusta. Umesto uplate, vlasnici su se žalili. Dva dana po prijemu pošiljke, 30. jula, podneli su žalbe nadležnoj žalbenoj komisiji i zatražili da se rešenja u celosti ukinu, a predmet vrati prvostepenom organu na ponovno odlučivanje.
Rešenje nosi datum dana kada su došli bageri
Osporeno rešenje vodi se pod brojem 26-INSP-14-TGJ-61, redni broj 23/2026, i datirano je na 21. jul 2026. Toga dana su radnici Ibar-Lepenca započeli uklanjanje 11 vikendica na levoj obali jezera, a dva dana kasnije zapečaćena su još tri objekta. Papir kojim je pokrenut prekršajni postupak i mehanizacija koja je objekte uklonila nose, dakle, isti datum, a vlasnici su taj papir videli nedelju dana kasnije.
Rešenja su za sada uručena četvorici vlasnika na njihovo ime. Ostalima su pošiljke upućene na adrese objekata koji u međuvremenu više ne postoje. Da je reč upravo o vlasnicima vikendica uklonjenih u akciji od 21. jula potvrdio je pravnik Dragutin Nenezić, koji deo njih zastupa u postupcima pokrenutim posle rušenja.
Šta piše u žalbama
Prvi prigovor odnosi se na jezik. Rešenje i propratni dopis sačinjeni su isključivo na albanskom, kao i uplatnica na 2.000 evra, na kojoj kao opis prekršaja stoji gradnja bez dozvole i uzurpacija vodnog dobra. Jedan od vlasnika u žalbi je naveo:
Pobijana odluka koju sam primio je na albanskom jeziku, koji ja ne govorim, te uopšte ne razumem koja vrsta odluke je u pitanju
Podnosioci se pozivaju na Zakon o upotrebi jezika, broj 02/L-37, po kome se upravni postupak vodi na jeziku koji stranka razume. Rešenje je stiglo na adresu u opštini u kojoj je srpski službeni jezik.
Zašto je sporan izostanak pečata?
Drugi prigovor je formalne prirode. Vlasnici navode da na rešenju postoji potpis, ali ne i pečat službenog lica koje ga je donelo, a pečat, prema njihovom tumačenju, spada u obavezne elemente upravnog akta. Ako žalbena komisija taj argument prihvati, rešenje pada bez ulaženja u pitanje da li je objekat bio legalno podignut, i predmet se vraća na sam početak. Odluka komisije o četiri žalbe još nije doneta.
Pet organizacija traži da se rušenja zaustave
Istog dana kada je izašlo da su kazne uručene, pet nevladinih organizacija sa severa Kosova, InTER, Nova društvena inicijativa, AKTIV, CASA i ACDC, zatražilo je obustavu uklanjanja objekata kraj jezera. U zajedničkom saopštenju traže od institucija da objave:
- sve odluke o rušenju
- inspekcijske zapisnike
- pravni osnov za policijsku asistenciju
- dokaze da je vlasnicima omogućeno korišćenje pravnih lekova
Središnji prigovor tiče se dokumenta koji vlasnici, kako tvrde, nikada nisu dobili.
Ni u jednom slučaju vlasnicima nije uručena odluka nadležnog organa kojom se nalaže rušenje. Vlasnici su dobijali samo obaveštenja javnog preduzeća Ibar-Lepenac.
Organizacije su ocenile i da policijska asistencija ne može da nadomesti akt koji nedostaje.
Posebno zabrinjava što policija pruža asistenciju pri rušenju, iako vlasnicima nisu dostavljena rešenja nadležnih organa.
Ovo je drugo zajedničko reagovanje istih organizacija u manje od mesec dana. Krajem jula tražile su od Osnovnog tužilaštva u Mitrovici, Policijskog inspektorata Kosova i tamošnjeg Ministarstva unutrašnjih poslova da ispitaju zakonitost rušenja na obali jezera, sumnjajući da su pojedine institucije prekoračile ovlašćenja. Akcija posle toga nije zaustavljena.
Ročište 12. avgusta, kazne teku pre njega
Uklanjanje objekata na Gazivodama, koje sprovodi preduzeće na čijem je čelu direktor Faruk Mujka, počelo je krajem juna u naselju Čečevo, nastavljeno 21. jula sa 11 vikendica, a 30. jula srušen je i hotel Jezero na drugoj obali jezera. O tome kako je slučaj stigao do Evropskog parlamenta pisali smo ranije, a vršiteljka dužnosti ministarke životne sredine Fitore Pacoli poručila je posle rušenja hotela da je na tom području uklonjeno 17 objekata i da se akcija nastavlja bez kompromisa.
Nevladine organizacije podsećaju da je hotel srušen uprkos ročištu pred Osnovnim sudom u Mitrovici koje je zakazano za 12. avgust.
Rušenje pre okončanja sudskog postupka može sudsku zaštitu učiniti bespredmetnom.
Do tog datuma stoje dva odvojena postupka: sudski, o zakonitosti samog uklanjanja, i upravni, o kaznama koje su stigle posle njega. Rok u kome bi kazna od 2.000 evra bila prepolovljena istekne pre nego što bilo koji od njih bude okončan.
