UN traži zabranu špijunskog softvera pred izbore u Srbiji

Petoro specijalnih izvestilaca Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava upozorilo je u zajedničkom saopštenju iz Ženeve, izdatom 15. septembra, da upotreba špijunskog softvera protiv opozicije i studentskog pokreta u Srbiji ugrožava kvalitet izbora zakazanih za 25. oktobar. Domaći mediji saopštenje su preneli danas.

Saopštenje potpisuju Đina Romero, izvestiteljka za slobodu mirnog okupljanja i udruživanja, Leopoldo Maldonado Gutijerez, izvestitelj za slobodu mišljenja i izražavanja, Farida Šahid, izvestiteljka za pravo na obrazovanje, Andrea Bolanjos Vargas, izvestiteljka za branioce ljudskih prava, i Ana Brajan Nugreres, izvestiteljka za pravo na privatnost.

Prema navodima iz saopštenja, pre nekoliko nedelja više članova studentskog pokreta i opozicionih političara dobilo je na telefon upozorenje da su meta špijunskog napada. Tehnička analiza je, kako se dodaje, potvrdila zaraze novom verzijom programa NoviSpy, softvera koji se, prema ranijim navodima izvestilaca, koristi od 2013. godine protiv novinara i aktivista. Pominje se i forenzički alat UFED kompanije Cellebrite.

Izvestioci traže od Vlade Srbije da odmah prestane da kriminalizuje političko neslaganje i da obezbedi da civilno društvo, posmatrači izbora, novinari, studenti i branioci ljudskih prava mogu da rade bez straha od nadzora, zastrašivanja ili odmazde. Uz taj zahtev, saopštenje sadrži i stav koji ide korak dalje od pojedinačnog slučaja u Srbiji: izvestioci traže zabranu upotrebe i prenosa špijunskih programa kao takvih, bez obzira na to ko ih koristi.

“Spyware technologies are inherently incompatible with human rights, and their use and transfer must be prohibited.”

U prevodu, rečenica iz saopštenja glasi da su tehnologije špijunskog softvera po svojoj prirodi nespojive sa ljudskim pravima i da njihova upotreba i prenos moraju biti zabranjeni. Izvestioci su izneli i širu ocenu o tome šta takva praksa znači za sam izborni proces.

“Bez punog poštovanja slobode okupljanja, udruživanja i izražavanja pre, tokom i nakon izbora, izborni proces ne može se smatrati slobodnim i poštenim.”

Prema toj oceni, efekat nadzora se oseti u sve tri faze izbornog ciklusa. Pred izbore obeshrabruje učešće na skupovima i u aktivnostima kampanje civilnog društva, tokom izbora može uticati na izlaznost birača, a nakon izbora otvara prostor za odmazdu prema neistomišljenicima.

Upozorenje iz Ženeve nije usamljen slučaj, i uklapa se u hronologiju od pre dve nedelje. Business and Human Rights Resource Centre je 2. septembra objavio nalaze da je kompromitovano najmanje četrnaest uređaja, i to studenata, aktivista, opozicionih poslanika, jednog lokalnog odbornika i predstavnika vlasti. Prema tom izveštaju, bar jedan od uređaja bio je zaražen programom Pegasus, a bar dva programom NoviSpy. Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno informativna agencija su povodom ranijih izveštaja o korišćenju ovih alata tvrdili da ih koriste u skladu sa zakonom. Na ovo, najnovije saopštenje specijalnih izvestilaca UN, vlasti se, prema dostupnim izvorima, do danas nisu oglasile.

Izvestioci UN su i ranije, u više navrata, izveštavali o navodnim kršenjima ljudskih prava u vezi sa protestima u Srbiji, uključujući pritisak na slobodu medija, pretnje novinarima i medijskim radnicima, i ugrožavanje akademske autonomije. Ukazali su i da je nadzor, prema navodima kojima raspolažu, u nekim slučajevima instaliran tajno tokom policijskih saslušanja ili pritvaranja povezanih sa mirnim protestima, uz sajber napade i kampanje blaćenja.

Parlamentarni izbori u Srbiji zakazani su za 25. oktobar. Da li će Vlada odgovoriti na zahtev izvestilaca za zabranu upotrebe i prenosa špijunskog softvera, i da li će se MUP i BIA ovog puta oglasiti povodom navoda iz Ženeve, ostaje otvoreno pred sam početak izborne kampanje.