Rektor Đokić meta Pegasusa, SHARE navodi i slučaj Bajić

SHARE fondacija je 19. oktobra 2026. objavila da su rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić i viši tužilački saradnik Javnog tužilaštva za organizovani kriminal Rade Bajić bili meta naprednog špijunskog softvera. Prema navodima fondacije, forenzička analiza je utvrdila da je telefon rektora Đokića tokom ove godine zaražen programom Pegasus, a nalaz je potvrdio Citizen Lab u saradnji sa SHARE. Rektor je istog dana zatražio nezavisnu istragu.

Šta je utvrđeno u slučaju rektora Univerziteta u Beogradu?

Pegasus je špijunski softver izraelske kompanije NSO Group. Kod Đokića je, kako navodi SHARE, reč o takozvanom „0-click” napadu, dakle o zarazi koja se odvija bez ikakve radnje korisnika: nije potrebno otvoriti link niti prilog. Tačan datum zaraze nije objavljen, poznato je samo da se ona dogodila tokom 2026.

Đokić je nalaz izneo preko zvaničnog Instagram naloga Univerziteta u Beogradu. Napisao je da otkriće govori o napadu na njegovu funkciju, a u izjavi medijima ocenio je šta, po njegovom mišljenju, stoji iza svega:

„Špijunski softver Pegasus u mom telefonu još je jedan pokušaj zastrašivanja u nastojanju da se spreči svaki kritički stav i javno delovanje. Zahtevam od nadležnih organa da bez odlaganja sprovedu nezavisnu, temeljnu i transparentnu istragu, utvrde ko je instalirao i koristio špijunski softver, kao i da javnosti saopšte rezultate istrage”

U istoj objavi rektor opisuje šta smatra povredom: „Ovo otkriće govori o ozbiljnom napadu na moju privatnost, bezbednost i integritet funkcije rektora.” Dodao je da odgovorni moraju biti identifikovani i procesuirani u skladu sa zakonom, i da to nije napad samo na njega lično, već ugrožavanje privatnosti podataka, kontakata i komunikacije svih koji su sa njim povezani.

Zašto je Bajićev slučaj drugačiji od rektorovog?

Rade Bajić je, prema SHARE, radio na predmetu „Generalštab”, u kojem je tužilaštvo otvorilo pitanje krivične odgovornosti državnih funkcionera. U avgustu 2026. dobio je zvanično obaveštenje kompanije Apple da je, sa visokim stepenom pouzdanosti, bio meta napada takozvanim plaćeničkim špijunskim softverom (u izvornom nazivu mercenary spyware).

Za razliku od rektora, za koga je navedeno ime programa, u objavljenim navodima o Bajiću ne stoji koji je softver u pitanju. Poznato je samo da je upozorenje stiglo od proizvođača telefona.

Kakav obrazac SHARE opisuje?

Fondacija podseća da je 2. septembra saopštila da je početkom 2026. u Srbiji najmanje 14 osoba bilo ciljano različitim vrstama naprednog špijunskog softvera. Među njima su bili studenti, aktivisti, jedan narodni poslanik i jedan lokalni odbornik opozicije. Dva nova slučaja, prema SHARE, taj krug šire na predstavnike univerziteta i tužilaštva.

Hronologija koju fondacija iznosi izgleda ovako:

• krajem 2024. otkriveno je ciljanje novinara, aktivista i pripadnika civilnog društva
• tokom 2025. na meti su bili poljoprivrednici
• tokom 2026. na meti su studenti, aktivisti i opozicioni političari

SHARE navodi i da nekažnjivost i izostanak delotvornog postupanja po podnetim krivičnim prijavama stvaraju uslove da se praksa nastavi. Posledice nadzora nad pravosuđem i univerzitetima fondacija sažima u jednoj rečenici: „Nadzor nad zaposlenima u pravosuđu i predstavnicima univerziteta direktno ugrožava nezavisnost institucija”.

Šta Đokić poručuje javnosti i akademskoj zajednici?

Rektor je pozvao javnost, akademsku zajednicu i međunarodne organizacije da insistiraju na potpunoj odgovornosti nadležnih. Svoj stav o ulozi univerziteta izneo je ovako:

„Univerzitet mora ostati prostor slobodnog mišljenja, kritičkog dijaloga i institucionalne autonomije.”

Iz Đokićeve objave proizlazi da se svaki pokušaj nadziranja ili zastrašivanja predstavnika univerziteta, po njegovoj oceni, tiče cele akademske zajednice, a ne samo pojedinca na čijem se telefonu softver našao.

Šest dana pred izbore

Objava dolazi šest dana pre parlamentarnih izbora zakazanih za 25. oktobra. SHARE upozorava da je u izbornom periodu zaštita slobode izražavanja, političkog delovanja i privatnosti od ključnog značaja, i da bez delotvorne istrage i utvrđivanja odgovornosti postoji ozbiljan rizik da se praksa digitalne represije nastavi i proširi.

Ko je softver instalirao, u objavljenim navodima ne stoji, i upravo na to pitanje rektor traži odgovor istrage. Reakcija nadležnih organa na nalaz nije poznata u trenutku objavljivanja ovog teksta.