Dijaspora: rok za novo biračko mesto je 24. septembar
Za birače u inostranstvu gde biračko mesto već postoji rok je 3. oktobar, ali gde ga nema, rok je 24. septembar. Iz Severne Amerike traže nova mesta u Vankuveru, Los Anđelesu i Hjustonu.
Birači sa boravištem u inostranstvu imaju, po kalendaru Republičke izborne komisije, rok do 3. oktobra u ponoć da preko ambasade ili konzulata zatraže da glasaju u inostranstvu na izborima 25. oktobra. Taj rok, upozoravaju državljani Srbije u Severnoj Americi, važi samo tamo gde biračko mesto već postoji. Tamo gde ga nema, rok je zapravo 24. septembar, i to je razlog zašto se u poslednjih nedelju dana u dijaspori pojačala organizacija oko zahteva za nova biračka mesta.
“Zakonski rok za predaju konzulatu vaše prijave je 3. oktobar, ali to je samo ukoliko već postoji biračko mesto. A pošto kod nas ne postoji, taj rok je zapravo 24. septembar, što je jako kratko, i to onda nekako dovodi ljude u malo neku situaciju da nisu baš ni najbolje razumeli te rokove”, kaže Simona Popović iz Los Anđelesa, jedna od organizatorki inicijative.
Biračko mesto u inostranstvu se, po pravilima, otvara samo tamo gde se prijavi najmanje 100 birača. Iz te računice proizlazi i sav pritisak koji Popović i njeni sagovornici u poslednjim danima ulažu u prikupljanje prijava, pre svega u gradovima gde Srbija trenutno nema ni ambasadu ni konzulat sa biračkim mestom.
Koji gradovi traže sopstveno biračko mesto
Zahtevi stižu iz više gradova u Severnoj Americi. “U toj zajednici celoj, naravno, uključena je i cela Severna Amerika: Vankuver, Los Anđeles, San Francisko, San Dijego, Hjuston, uz podršku naših ljudi iz Njujorka i iz Vašingtona koji već imaju, odnosno iz Čikaga koji već imaju izborno mesto u konzulatima ili ambasadi u Vašingtonu”, kaže Nebojša Stanković, koji živi u Majamiju.
Razlog za pritisak je udaljenost. Birači iz Los Anđelesa su trenutno upućeni na konzulat u Čikagu.
“Naš nadležan konzulat je Čikago, što je, ovako, otprilike četiri sata avionom, letom, recimo od Los Anđelesa do Čikaga, tako da je to jako veliko opterećenje, i vremensko i finansijsko, za birača koji bi želeo da glasa”, kaže Popović.
Slično je i u Kanadi, gde bi deo birača, ako novo mesto ne bude otvoreno, morao da putuje do Otave ili Toronta. “Nadamo se da neće dolaziti u situaciju da nas sve prebacuju za Otavu ili za Toronto. Mislim, to je 6-7 sati putovanja do tamo avionom, druga vremenska zona”, navodi Ivana Đorđević iz Kanade.
Stanković upozorava i na dodatni rizik, da odobrenje za glasanje u inostranstvu ne znači i sigurno mesto za glasanje. “Može da se desi da, iako mi je odobreno glasanje u inostranstvu, da se ne otvori biračko mesto u Majamiju, i onda ja moram da idem u Vašington, a možda mi i ne bude dozvoljeno da glasam tamo, jer ne može, po zakonu, ne može da se menja u tako kratkom roku”, kaže on.
Zašto je odluka o novim mestima neizvesna
Odluku o otvaranju novog biračkog mesta donosi RIK, i tu procenu birači iz dijaspore ne mogu sami da ubrzaju. Pravnik Zoran Alimpić za N1 ocenjuje da su šanse da RIK izađe u susret ovim zahtevima male. “Zavisi od volje njihove većine. A ja, nažalost, znam da je ta volja povezana sa tim, sa procenom kojih birača ima više na kom biračkom mestu”, kaže Alimpić. On dodaje da smatra da je vlasti jasno da većina birača koji se sada prijavljuju, a ranijih godina to nisu radili, verovatno ne glasa za nju, pa po njegovoj oceni ne treba očekivati da dobiju tražena mesta.
Izvori se ne slažu ni oko toga kada će konkretan spisak novih biračkih mesta biti poznat. Portal nsreporter, pozivajući se na rokovnik RIK-a, navodi da se biračka mesta u inostranstvu određuju najkasnije 20 dana pre dana glasanja, odnosno do 5. oktobra. Predstavnica CRTE Tamara Branković je za Insajder izjavila da bi već 4. oktobra, dan posle isteka roka za prijavu, trebalo da bude poznato u kojim će državama biračka mesta zaista biti otvorena.
Po izbornom kalendaru RIK-a, jedinstveni birački spisak se zaključuje 9. oktobra, a biračka mesta na dan izbora, 25. oktobra, rade od 7 do 20 časova. Zahtev za glasanje u inostranstvu podnosi se sa imenom i prezimenom, imenom jednog roditelja, JMBG-om, adresom prebivališta u Srbiji i adresom boravišta u inostranstvu na kojoj birač želi da glasa.
Podatak da je 2023. godine u dijaspori zabeleženo najviše prijavljenih birača do sada, u 35 država, ostaje van spora. Sporan je iznos koji se uz to navodi: prema CRTA i više medija koji su tada pratili izbore, za glasanje se prijavilo oko 32.216 birača, a ne 40.000 kako se ponekad prenosi.
Dok RIK ne objavi konačan spisak biračkih mesta u inostranstvu, birači u gradovima bez sopstvenog mesta ostaju u istoj neizvesnosti kao i do sada: rok za njihovu prijavu ističe 24. septembra, a odgovor na to da li će dobiti mesto bliže domu stiže tek posle toga.
