Novi Pazar i Veliko Gradište prvi u indeksu transparentnosti
Indeks transparentnosti lokalne samouprave za 2026. pokazuje prosek od 52 od 100 poena, isto kao tri godine unazad. Novi Pazar i Veliko Gradište dele vrh sa 97 poena, Preševo je poslednje sa 28.
Transparentnost Srbija objavila je danas, 23. septembra, Indeks transparentnosti lokalne samouprave (LTI) za 2026. godinu, istraživanje koje je obuhvatilo 145 jedinica lokalne samouprave i 25 gradskih opština u Srbiji. Prosečna ocena iznosi 52 od mogućih 100 poena, isti rezultat kao u prethodne tri godine, čime prosek transparentnosti lokalnih vlasti stagnira već četvrtu godinu zaredom.
Prvo mesto na listi, sa ocenom 97, dele Novi Pazar i Veliko Gradište. Novi Pazar je četiri godine bio sam na vrhu tabele, dok je Veliko Gradište bilo drugoplasirano u LTI 2025. i LTI 2024, a treće u LTI 2023. Treće mesto pripalo je Tutinu, sa 90 poena, opštini koja je u poslednjih pet godina tri puta bila četvrta.
Gradovi i opštine rangirani su na osnovu 98 indikatorskih pitanja koja mere različite aspekte otvorenosti rada lokalne vlasti, a ocene se kreću od nula do sto. Ovogodišnji raspon je od 28 do 97 poena.
Četvrto i peto mesto dele Kanjiža i Kragujevac, sa po 84 poena. Kragujevac je time prvi put među prvih deset, nakon skoka sa 24. na šestu poziciju u prethodnom ciklusu. Sledi Leskovac na šestom mestu, Pirot na sedmom (lane je bio 11.), Bor i Zrenjanin na osmom, dok deseto mesto dele Novi Sad i Šabac.
Na suprotnom kraju tabele nalaze se Preševo sa 28 poena, Bujanovac (31), Alibunar (32), te Lučani i Bosilegrad, oba sa 33 poena.
Od četiri najveća grada u Srbiji, Beograd je zauzeo 89. mesto sa ocenom 48, popravivši prošlogodišnju poziciju (99. mesto, 46 poena). Novi Sad je popravio ocenu za devet poena i sa 26. skočio na deseto mesto. Niš je, nasuprot tome, izgubio osam poena, spao na 58 i sa 16. pao na 35. mesto.
Po oblastima, poboljšanje je zabeleženo u samo dve kategorije od osam, a pogoršanje u šest. Koordinator istraživanja Zlatko Minić naveo je da je najveći rast ostvaren u oblasti “Informatori o radu”, koja se posle prošlogodišnjeg pada vratila na 62,9 odsto, i dalje ispod nivoa iz 2023. i 2024. godine. Suprotan trend zabeležen je u javnim nabavkama: pošto je ukinuta obaveza objavljivanja informacija na sajtu naručioca, prosek u toj oblasti pao je na 36 odsto. Oblast budžeta zadržala je nivo od 63,2 odsto, uz rast broja javnih rasprava sa javnim skupovima (održano ih je 102, odnosno 35 više nego godinu ranije). Minić je precizirao i da su prvi put sve opštine i gradovi u Srbiji objavili budžet na sopstvenom sajtu.
Kontinuitet u napretku ostaje redak. Samo dve lokalne samouprave, Veliko Gradište i Žabari, beleže neprekidan rast ocene od 2020. godine, a Novi Pazar i Bogatić od 2021. Nasuprot tome, pojedine opštine koje su ranije imale visok skor kasnije beleže nagli pad, kao Užice, Sokobanja i Zaječar, ili višegodišnji, kao Sombor, koji je sa drugog mesta i ocenom 88 pre tri godine sada spao na 66 poena.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić objasnio je razloge stagnacije:
“Iskustvo pokazuje da se bolji rezultati postižu kada zakoni propisuju transparentnost i sankcije za kršenje i kada se te sankcije zaista primenjuju, dok ukidanje obaveza brzo dovodi do pada dobre prakse. LTI kao dugoročni mehanizam praćenja i dalje služi kao podsticaj lokalnim samoupravama da unapređuju transparentnost, kao i građanima da prepoznaju gde i kako mogu da traže bolje rezultate od svojih opština.”
Nenadić je dodao da je glavni zaključak ovogodišnjeg istraživanja nastavak stagnacije na niskom nivou, te da je neophodno uspostavljanje održivih mehanizama, kroz akte lokalnih samouprava i propise na republičkom nivou, koji će precizno propisati procedure, obaveze i odgovornost za njihovu primenu.
Šef razvojne saradnje Ambasade Švajcarske Filip Bojtler ocenio je da rezultati istraživanja lokalnim samoupravama pokazuju šta treba da promene u radu kako bi bile transparentnije i odgovornije prema građanima, uz napomenu da stagnacija znači da su neophodni dodatni napori. Bojtler je ukazao i da se u samom vrhu liste nalaze dve male opštine, što po njegovoj oceni pokazuje da veličina lokalne samouprave nije faktor uspeha. Šef Odeljenja za vladavinu prava i ljudska prava Misije OEBS u Beogradu Mauro Puco naveo je da je najvažnija održivost dobrih rezultata, kako bi postali deo prakse institucija, a ne trenutne posvećenosti pojedinaca, i da bi nacrti odluka trebalo da se objavljuju pre nego što dođu na dnevni red lokalnih skupština.
Predsednik opštine Veliko Gradište Dragan Milić izjavio je da prvo mesto na listi obavezuje opštinu da uspostavi održiv sistem saradnje sa građanima i veće poverenje u lokalnu vlast. Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac naveo je da je cilj grada da građani budu informisani o radu vlasti i uključeni u pripremu i realizaciju budžeta. Pomoćnik predsednice opštine Tutin Nihad Gusinac rekao je da je ta, kako je opisao, nerazvijena opština do trećeg mesta na listi došla otvaranjem prema građanima.
Da li će naredno merenje pokazati pomak sa proseka od 52 poena, ili će LTI petu godinu zaredom ostati na istom nivou, zavisiće najviše od toga da li će se, kako je naveo Nenadić, transparentnost urediti propisima na republičkom nivou, umesto da ostane na dobroj volji pojedinačnih lokalnih uprava.
