Kurti kod Kalas u Njujorku traži status kandidata za EU
Kosovski premijer je posle radnog ručka sa Kajom Kalas u Njujorku, na kome su bili i Marko Đurić i lideri regiona, ponovo zatražio od EU status kandidata za Prištinu.
Kaja Kalas je 23. septembra u Njujorku bila domaćin radnog ručka za lidere Zapadnog Balkana, na marginama zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Sastanak je najavljen još 18. septembra, a posle ručka je premijer Kosova Aljbin Kurti u objavi na Fejsbuku zatražio da Evropska unija Prištini bez daljeg odlaganja dodeli status kandidata za članstvo.
Za istim stolom su, uz Kurtija, bili premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski, predsednik Crne Gore Jakov Milatović, ministar spoljnih poslova Albanije Ferit Hodža, ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić i ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Dino Konaković.
Šta je Kurti tražio od Brisela?
Kurti je podsetio da je Kosovo zahtev za članstvo podnelo 15. decembra 2022. u Pragu i da na njega, skoro tri godine kasnije, još nema formalnog odgovora. Tvrdio je da je Kosovo potpuno usklađeno sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije i upozorio da bi dalje odlaganje bilo, kako je naveo, ohrabrenje za destabilizujuće aktere u regionu.
„Odlaganje zahteva podnetog u decembru 2022. godine u Pragu, dok smo u potpunosti usklađeni sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i ostvarili značajan napredak u gotovo svim oblastima, ne bi bila samo nepravda prema Republici Kosovo, već bi bila i poruka ohrabrenje destabilizujućim akterima u regionu i šire”, naveo je Kurti u objavi.
U istoj poruci optužio je Srbiju da štiti i veliča osobe osuđene za ratne zločine, da odbija saradnju u traženju nestalih i da krši prava Albanaca u takozvanoj Preševskoj dolini, kako on naziva Preševo, Bujanovac i Medveđu. Kurtija su na putovanju pratili predsednica opštine Preševo Ardita Sinani i narodni poslanik u Skupštini Srbije Šaip Kamberi.
„Kosovo ne bi trebalo i ne sme biti talac svog severnog suseda”, poručio je Kurti.
Konaković otvorio pitanje sahrane Mladića
Ručak kod Kalas nije protekao samo u znaku kosovskog zahteva. Prema navodima sa sastanka, Konaković je pokrenuo pitanje sahrane Ratka Mladića sa državnim počastima u Srbiji i ocenio da se institucionalno veličanje osuđenih ratnih zločinaca ne može zanemariti na putu jedne zemlje ka Evropskoj uniji.
Kalas se dan ranije, 22. septembra, odvojeno sastala i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i sa Kurtijem, pa je o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine govorila i pre samog ručka. Poručila je tada da sporazumi postignuti u dijalogu uz posredovanje EU, pre svega Ohridski sporazum, ostaju obavezujući za obe strane. Ohridski sporazum, na koji se pozvala, dogovoren je 18. marta 2023. u Ohridu, u Severnoj Makedoniji, dok je poseban Sporazum o putu ka normalizaciji dogovoren nešto ranije, 27. februara iste godine u Briselu, i reč je o dva odvojena dokumenta istog dijaloga.
„Vreme je da se krene napred”, poručila je visoka predstavnica EU posle odvojenih razgovora sa Vučićem i Kurtijem.
Susret kod Kalas uklopio se u niz razgovora koje je Vučić vodio u Njujorku ove nedelje uoči govora pred Generalnom skupštinom, o kojima je ranije pisao naš portal. Kurtijev zahtev za status kandidata, za sada, ostaje bez konkretnog roka za odgovor iz Brisela.
