Šebek: MSP još nije dostavio podatke o biračima u dijaspori

Ministarstvo spoljnih poslova trebalo je da Radnoj grupi Republičke izborne komisije (RIK) do 12 časova u četvrtak, 8. oktobra, dostavi broj prijavljenih birača po gradovima u inostranstvu. Član RIK-a Ivan Šebek izjavio je pre isteka tog roka agenciji FoNet da se iz ministarstva ne javljaju.

Prema Šebekovim rečima, rok je neformalno dogovoren u sredu, 7. oktobra, posle popodnevne sednice Radne grupe: podaci treba da stignu u četvrtak pre podne, najkasnije do 12 časova. Šebek navodi da se ne javlja ni predsedavajući Radne grupe i da nije izvesno da li će sednica Radne grupe biti održana, jer to ne zavisi samo od njega nego i od predstavnika ministarstva. Birački spisak se prema rokovniku RIK-a zaključuje u petak, 9. oktobra.

Šta Šebek kaže o dogovoru iz srede?

Šebek dogovor iz srede ocenjuje kao formalnost. Odluku koju je RIK doneo kasno uveče, zbog koje je deo članova napustio sednicu, povezuje sa tim:

„Mislim da je ono juče bilo samo pro forme da nas malo zamajavaju, da nam zamažu oči, a u stvari su doneli onu odluku zbog koje smo mi kasnije izašli sa sednice RIK“, rekao je Šebek.

Ta odluka, kako on navodi, odnosi se samo na raspodelu birača po već utvrđenim biračkim mestima. „Ništa nije novo usvojeno, niti je ikakav dobar pomak napravljen“, ocenio je.

Šebek tvrdi i da sednicu RIK-a nije trebalo držati u sredu:

„Mi smo tražili odlaganje sednice RIK zato što posao sa Radnom grupom i Ministarstvom nije završen. Nije bilo razloga da se juče žuri kad je moglo danas pre podne da se to obavi i da onda imamo sednicu.“

Ukupno 13 članova i zamenika članova RIK-a napustilo je sednicu u znak protesta, izjavio je za Insajder član RIK-a Dušan Dinčić. Po njegovim rečima, rukovodstvo komisije ignorisalo je zahtev da se odluka o biračkim mestima u inostranstvu skine sa dnevnog reda dok Radna grupa ne dobije zvanične podatke od ministarstva o razlozima neotvaranja birališta u dijaspori.

Šta se od ministarstva traži?

Na sastanku Radne grupe u sredu RIK je tražio obrazloženja zašto nema biračkih mesta u Vankuveru, Ženevi, Luganu, Beču, Ankari, Istanbulu, Bratislavi i Solunu, kao i poređenje sa parlamentarnim izborima 2023. Šebek je naveo da je jedino u Bosni i Hercegovini povećan broj biračkih mesta. Nedeljnik „Vreme“ piše da je od ukupno 93 potvrđena biračka mesta u inostranstvu čak 28 u toj zemlji.

Kao problematičan primer Šebek navodi Solun. Na sastanku je rečeno da se tamo prijavilo nešto više od 50 građana, dok on ima podatak da ih je 200 ili više. Jedino prihvatljivo obrazloženje za neotvaranje biračkog mesta, rekao je, jeste da se prijavio nedovoljan broj ljudi. Isto pitanje postavio je i za Herceg Novi:

„Ako je princip da se glasa u DKP-ima, onda treba utvrditi zašto ova DKP nisu obuhvaćena. Da li se prijavilo malo ljudi pa nema smisla da se otvore ili se prijavio dovoljan broj? Znamo da je, recimo, za Solun prijavljeno 200 ili više. Koji je rezon da se Solun ne otvori? Koji je rezon da se Herceg Novi ne otvori?“

Skraćenica DKP označava diplomatsko-konzularna predstavništva, u kojima ministarstvo predlaže da se glasa. Šebek je dodao da generalni sekretar ministarstva Dušan Kozarev, koji je potpisao akt sa predlogom broja biračkih mesta, nije prisustvovao sastanku.

Nemačka i otvaranje mesta van predstavništava

Posebna tačka spora je glasanje van diplomatsko-konzularnih predstavništava. Šebek kaže da su iz ministarstva rekli da je za to potrebna saglasnost zemlje domaćina:

„Ja sam tražio da nam dostave dopis kojim su se obratili, na primer, Nemačkoj, ali i ostalim zemljama domaćinima. Oni su rekli da za otvaranje biračkih mesta van DKP treba saglasnost zemlje domaćina. Rekao sam - nije problem, dostavite mi dopis da vidimo da ste se obratili.“

Prema njegovim rečima, ministarstvo je tvrdilo da je dopise poslalo, ali je Nemačka to demantovala. „Slagali su nas iz Ministarstva da su dostavili dopis“, rekao je Šebek. On je ukazao i na informaciju da je Ambasada Srbije u Nemačkoj saopštila da takav dopis nije dobila. „Vreme“ je ranije pisalo da ministarstvo od Nemačke nije ni tražilo saglasnost za Keln, Hanover, Nirnberg i Karlsrue, gde je u svakom od tih gradova bilo više od sto prijavljenih birača. Odgovor ministarstva na ove navode redakcija nije imala u trenutku objave.

O bezbednosnim razlozima za neotvaranje mesta na Bliskom istoku Šebek kaže da je RIK upoznat sa procenom da zbog ratnih sukoba nije bezbedno organizovati glasanje, ali da predstavništva u tim zemljama i dalje rade:

„Tamo rade diplomatsko-konzularna predstavništva, ljudi tamo žive. Šta je sada bezbedno da tamo žive i da ovi rade u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, a nije bezbedno da glasaju.“

Šebek je posle sastanka rekao i da u ranijem obrazloženju ministarstva ne vidi ništa na osnovu čega bi se zaključilo da je predlog odluke realno i opravdano donet. „Mi tražimo činjenice“, poručio je.

Šta je odlukom iz srede promenjeno?

Odluka o izmenama odluke o određivanju biračkih mesta u inostranstvu donesena je u sredu uveče i, kako se navodi, ne otvara nijedno novo biračko mesto. Prema pisanju „Vremena“, birači iz Vankuvera raspoređeni su da glasaju u Torontu, oni iz Kelna u Diseldorfu, a iz Bratislave u Beču. Predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević rekao je, po istom izvoru, da odluka ne prejudicira da li će biti još biračkih mesta.

Za glasanje na izborima 25. oktobra prijavilo se rekordnih 106.000 birača iz dijaspore, navodi „Vreme“. Članovi RIK-a kritički nastrojeni prema vlastima, po tom listu, računaju da je oko 30.000 birača u inostranstvu time faktički onemogućeno da glasa, a otvorenim pismom isto je kritikovalo više od trideset diplomata iz ministarstva.

Do zaključenja biračkog spiska ostaje jedan dan, a prema Šebeku Radna grupa i dalje čeka podatke od ministarstva.