Roberto Vergori preuzeo komandu KFOR-a od Ulutaša
Turskog generala Ozkana Ulutaša na čelu misije na Kosovu i Metohiji nasledio je Italijan. Primopredaja je obavljena u kampu Film Siti u Prištini.
Italijanski general-major Roberto Vergori preuzeo je u sredu, 14. oktobra 2026, komandu nad misijom KFOR na Kosovu i Metohiji. Dužnost mu je u glavnom štabu misije, u kampu Film Siti u Prištini, predao turski general-major Ozkan Ulutaš, koji je misiju vodio dva jednogodišnja mandata.
Ceremoniji je predsedavao admiral Džordž M. Vajkof, komandant združenih snaga NATO-a u Napulju. Kako navodi RTS, reč je o primopredaji između 30. i 31. komandanta KFOR-a.
Šta je rečeno na ceremoniji
Ulutaš je poručio da je počastvovan što je imao priliku da misiju vodi u dva mandata i da održava njen kontinuitet. Naveo je da će KFOR i dalje davati bezbednosnu podršku dijalogu Beograda i Prištine, koji predvodi Evropska unija, a Vergoriju je poželeo sreću, uz ocenu da će misiju voditi profesionalno i sa velikom odlučnošću. Dužnost je preuzeo 3. oktobra 2025, i to mu je bio drugi mandat od po godinu dana.
Admiral Vajkof je istakao da KFOR već 27 godina služi mandat sa ciljem da obezbedi sigurno okruženje za sve koji žive na Kosovu.
Ceremoniji su prisustvovali predstavnici NATO-a, predstavnici crkvenih zajednica na Kosovu i Metohiji, među njima i iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić, kao i predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini. Za zamenika komandanta određen je turski brigadni general Onur Čakidži. Vergori je za komandanta imenovan krajem avgusta.
Ko je Roberto Vergori?
Rođen je 1971. godine. Pohađao je 172. klasu Vojne akademije u Modeni, a oficirsku obuku završio u Školi za primenu vojne obuke u Torinu. Međunarodne misije u kojima je službovao obuhvataju Kosovo i Metohiju, Severnu Makedoniju, Liban, Libiju i Avganistan. Ključne stanice njegove karijere:
-
- padobranski puk „Nembo” u Pistoji, a zatim Kancelarija zamenika načelnika Generalštaba Kopnene vojske
- od marta do jula 2016. vojni asistent komandanta snaga i šefa misije UNIFIL u Libanu, a od 2. septembra iste godine komandant 5. pešadijskog puka „Aosta” u Mesini, pošto je 1. jula unapređen u čin pukovnika
- od februara 2018. do avgusta 2020. načelnik Odeljenja J3 za operacije u Vrhovnoj operativnoj komandi združenih snaga, a do septembra 2021. komandant Bilateralne misije za pomoć i podršku u Libiji (MIASIT)
- od oktobra 2021. do septembra 2023. komandant Padobranske brigade „Folgore”, u činu brigadnog generala od 1. januara 2021.
U čin general-majora unapređen je 1. januara 2024, a od 27. februara iste godine je načelnik Generalne kancelarije načelnika Generalštaba Kopnene vojske Italije.
Kako smenu vidi Miloš Garić
Novinar i član Saveta Regulatornog tela za elektronske medije Miloš Garić rekao je za RTS da će Vergori biti 14. italijanski general na čelu misije, i da su italijanski vojnici među najbrojnijima u KFOR-u od dolaska međunarodnih snaga 1999. godine. Podsetio je da su italijanski karabinjeri godinama obezbeđivali most na Ibru u Kosovskoj Mitrovici.
„Italijan na čelu Kfora je svakako dobra vest za srpsku zajednicu, i to je ono što je najbitnije”, rekao je Garić za RTS.
Razlog vidi u poverenju koje Srbi, prema njegovoj oceni, imaju u italijanske pripadnike misije:
„Ova smena, u ovom trenutku, jeste jedna kakva-takva, lepa, dobra vest za Srbe, jer u italijanske pripadnike imaju najviše poverenja”
U istom razgovoru za RTS Garić se osvrnuo i na politiku Prištine:
„Imali smo mnogo izjava u prethodnom periodu, pa se gledalo kroz prste svim onim neodgovornim potezima vlasti u Prištini, posebno u poslednjih nekoliko godina Aljbinu Kurtiju”
O odlazećem komandantu Garić ne tvrdi da je Ulutaš delovao izvan svojih ovlašćenja, ali ocenjuje da je njegov pristup pratio politiku Turske prema Kosovu i Metohiji. Kritikovao je tursku podršku opremanju kosovskih bezbednosnih snaga i razvoju njihove vojske, što smatra suprotnim Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN. Zamerio je i da je Ulutaš, po njegovoj oceni, bezbednosne prilike predstavljao povoljnijim nego što jesu.
Garić smatra i da najave smanjenja prisustva KFOR-a i prenošenja zaštite pojedinih osetljivih lokacija, među kojima su manastir Visoki Dečani i glavni most u Kosovskoj Mitrovici, nisu u skladu sa stvarnim bezbednosnim rizicima. Prema njegovim rečima, napetosti su i dalje velike, a srpska zajednica nema dovoljno garancija da bi povlačenje međunarodnih snaga sa tih tačaka bilo bezbedno.
