Bivši šefovi BIA, policije i VBA poslali apel pred izbore
Spisak potpisnika dopunjen je na 178 imena, a među njima su i aktivni policajci. Od kolega traže da na izborima 25. oktobra postupaju po zakonu.
Grupa bivših i aktivnih pripadnika policije i službi bezbednosti uputila je kolegama apel da se na izborima 25. oktobra drže Ustava i zakona. Među potpisnicima su bivši direktor BIA Saša Vukadinović, bivši direktor policije Vladimir Rebić i bivši direktor VBA Momir Stojanović. Apel je pokrenula Mreža integriteta Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
Spisak potpisnika se dopunjavao: na N1 stoji napomena da je ažuriran u 23 časa, a numerisani spisak u tom tekstu stiže do 178 imena. U uvodu istog teksta piše da je apel potpisalo 146 pripadnika službi bezbednosti. BBC na srpskom, čiji je tekst prenela Danas, broj ne navodi, nego samo nabraja imena, a novinarka N1 Suzana Trninić govori o „sto i nešto ljudi“.
Ko je potpisao apel bivših šefova BIA, policije i VBA?
Među najviše rangiranim potpisnicima su:
- Saša Vukadinović, bivši direktor BIA
- Vladimir Rebić, bivši direktor policije
- Momir Stojanović, penzionisani general, bivši komandant Niškog korpusa i bivši direktor VBA
- Spasoje Vulević, nekadašnji komandant SAJ
- Aleksandar Dimitrijević, penzionisani general-pukovnik i nekadašnji načelnik Uprave bezbednosti JNA
- Milan Obradović, penzionisani policijski general, bivši načelnik beogradskog SUP-a i direktor Interpola
- Miloš Oparnica, penzionisani pukovnik policije, bivši načelnik UKP i Sektora unutrašnje kontrole
Na spisku nisu samo penzioneri. Uz ime potpukovnika Gorana Mijailovića iz Policijske uprave za grad Beograd upisano je „koordinator“. Potpisali su i aktivni vodnici, majori i inspektori iz Beograda, Kragujevca, Valjeva i Prijepolja.
Šta apel traži od policije i službi?
Potpisnici se obraćaju kolegama u tri trenutka: na izborni dan, posle zatvaranja biračkih mesta i u danima postizbornih tenzija. Za izborni dan i period posle njega u apelu piše:
„Na izborni dan vaša je dužnost da sprečite nasilje, zastrašivanje birača i izborne zloupotrebe. Nakon zatvaranja biračkih mesta, dužni ste da zaštitite integritet izbornog procesa, obezbedite zakonito utvrđivanje rezultata i reagujete na svaki pokušaj njihove nezakonite promene.“
Za postizborne tenzije traže nepristrasno postupanje, sprečavanje nasilja i zaštitu prava građana na mirno okupljanje. Poseban naglasak stavljaju na ličnu odgovornost, uključujući ono što nazivaju svesnim nečinjenjem. Autori apela navode:
„Naša zakonska obaveza je da štitimo građane i služimo državi, a ne političkim strankama i pojedincima. Nijedan politički interes, naređenje pretpostavljenog ili pritisak vlasti ne može biti opravdanje za kršenje zakona.“
U istom dokumentu stoji da „slobodni i pošteni izbori nisu mogući bez institucija koje štite izbornu volju građana“. Potpisnici su podržali i inicijativu CEPRIS-a i grupe „Odbrana struke“, koja poziva tužioce i sudije da preuzmu odgovornost. Apel završavaju rečenicama:
„Istorija političkih kriza pokazuje da institucije mogu biti poslednja brana samovolji, ali i njeno najmoćnije sredstvo. Izbor je na ljudima koji u njima rade.“
Šta je Mreža integriteta tražila od Dačića i Vasiljevića?
Ista organizacija potpisuje i otvoreno pismo koje je prenela Beta. U njemu poziva ministra unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu Ivicu Dačića, nosioca izborne liste „Faktor stabilnosti“, i direktora policije Dragana Vasiljevića da se izuzmu iz komandovanja policijskim operacijama na javnim skupovima i u drugim poslovima vezanim za izbore. Mreža traži i da MUP ispita njihovo političko angažovanje i utvrdi eventualnu disciplinsku odgovornost.
Razlog je, kako se navodi u pismu, to što su starešine javno podržale izbornu listu, a zatim komanduju snagama na skupovima njenih protivnika. U pismu se kaže:
„Ova mera treba da ostane na snazi dok se ne ispitaju okolnosti njihovog političkog angažovanja i ne otklone opravdane sumnje u njihovu nepristrasnost.“
Mreža naglašava da privremeno izuzimanje nije kazna ni prejudiciranje odgovornosti, nego preventivna organizaciona mera.
Kako je apel dočekan?
Za N1 je novinarka Suzana Trninić ocenila da obraćanje bivših čelnika „miriše na 5. oktobar“. Zadržala se na jednom imenu sa spiska:
„Vi na toj listi imate bivšeg direktora policije Vladimira Rebića, za koga je traženo 2020. da podnese ostavku zbog onoga što se dešavalo jula meseca na ulicama zbog postupanja i nepostupanja policije. On se sada nalazi na spisku sto i nešto ljudi koji su bili na značajnim pozicijama u policiji i vojci.“
U tekstovima koje smo pročitali nema javne reakcije Vlade, MUP-a ni SNS-a, ni na apel ni na pismo Mreže integriteta. Izbori su vanredni i parlamentarni. Prema pisanju Danasa, za njih je odštampano 6.450.523 listića za 8.392 biračka mesta, a do glasanja ostaju još dva završna skupa: SNS u Nišu 21. oktobra i Studentska lista u Beogradu dan kasnije.
