Orlić tražio nadzor nad novinarima Radara, NUNS traži smenu

Nedeljnik Radar objavio je 4. novembra 2026. dokument po kome je direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Vladimir Orlić tražio od Višeg suda u Beogradu tajni nadzor nad glavnom i odgovornom urednicom Vesnom Mališić i novinarima Sandrom Petrušić i Milanom Radonjićem. Sud je, prema Radaru, mere prvi put odobrio 12. juna 2026. BIA sve navode odbacuje, a Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) traži Orlićevu smenu.

Šta piše u dokumentu koji je objavio Radar?

Prema Radaru, među merama je bilo i snimanje razgovora u „poslovnoj prostoriji na prvom spratu poslovne zgrade na adresi Terazije 5 u Beogradu“, a to je adresa redakcije nedeljnika. Nadzor se time nije zaustavljao na troje imenovanih: Radar navodi da je tako praćena komunikacija svih urednika i novinara. Mere su, kako piše list, upisane i za četiri beogradska ugostiteljska objekta koje urednica i novinari ne posećuju.

Kao osnov je u zahtevu navedena sumnja da novinari vrše krivično delo špijunaže iz člana 315 Krivičnog zakonika. Mere su produžavane 15. jula i 9. septembra 2026. Radar piše i da je Orlić diskrecionom odlukom odredio desetodnevno fizičko praćenje pojedinih članova redakcije.

Poslednji deo dokumenta, kako ga prenosi Radar, ide u suprotnom smeru. Orlić je 22. oktobra, na dan kada je izašao poslednji broj Radara pred izbore, predložio predsedniku Višeg suda u Beogradu Draganu Miloševiću da se sve mere prekinu. U predlogu je napisao da podaci prikupljeni dotadašnjim merama ne ukazuju da je imenovani uključen u špijunažu, pa da nema potrebe za nastavkom.

Kada je nadzor počeo, a kada je završen?

Tu se navodi razilaze. Radar upozorava na nesklad u samom dokumentu: u zaglavlju piše da se od posebnih mera odstupa 22. oktobra, a kao datum određivanja upisan je 3. novembar 2026.

Mališić za Danas tvrdi da je nadzor trajao od juna do 3. novembra i da su ozvučeni redakcija, automobili i stanovi. Datum naredbe pominje drugačije od onog koji navodi Radar: „Naredba je doneta 26. ili 27. juna“, rekla je, dok list piše da je sud mere prvi put odobrio 12. juna. Razliku dokument koji je objavljen ne razrešava, a ni jedna strana je nije objasnila.

Mališić početak nadzora vezuje za tekstove Radara iz juna. Radar je 11. juna, dan pre prvog odobrenja, objavio tekst Milana Radonjića o slanju kriminalaca avionom u Tivat za samit Zapadnog Balkana, a u istom broju i tekst o ubistvu u restoranu „27“ na Senjaku.

Šta kaže Mališić

Za nadzor su, kaže, saznali iz dokumenta i naredbe do kojih je došao novinar Radara Vuk Cvijić. Redakcija je, prema njenim rečima, znala da je u centru pažnje zbog istraživačkih tema.

„Bilo nam je najvažnije da sačuvamo svoje izvore, mislim da smo u tome uspeli, jer nismo naivni.“

Redakcija je, objasnila je, imala pravilo da o osetljivim temama ne razgovara u prostorijama i bez telefona. Razlog zbog kog je prisluškivana vidi u svakodnevnoj saradnji: „Sa Vukom Cvijićem sam bukvalno svakodnevno u kontaktu, bilo u redakciji, bilo telefonom.“ Za objavljivanje ovakvih podataka kaže: „Mi takve stvari objavljujemo samo kada imamo dokaze.“ Po njenim rečima, Radar ima i dokumente o prisluškivanju studenata i još jednog tužioca.

Radar je 1. novembra pisao da je BIA nadzirala i tužioce Tužilaštva za organizovani kriminal u predmetu „Nadstrešnica“, među njima glavnog tužioca Mladena Nenadića. Ti nadzori su, prema listu, trajali do 29. oktobra.

Odgovor BIA i zahtev NUNS-a

BIA je istog dana izdala saopštenje koje je preneo N1. U delu koji N1 prenosi Radar se ne pominje poimence.

„Sve lažne, tendenciozne i zlonamerne tvrdnje o navodno protivpravnom postupanju BIA izričito odbacuje kao maliciozno smišljene sa isključivim ciljem dodatne destabilizacije već narušenih bezbednosnih prilika u Srbiji, kao i urušavanja Ustavom utvrđenog poretka“, navela je agencija.

NUNS traži hitnu smenu Orlića i nezavisnu istragu o odgovornosti svih koji su mere predlagali, odobravali i sprovodili. Zahteva i da tužilaštvo ispita po kojim su konkretnim činjenicama mere tražene i odobrene, a udruženje podseća da sudsko odobrenje „samo po sebi ne otklanja mogućnost zloupotrebe“.

Potpredsednik Udruženja novinara Srbije Slobodan Ćirić za Danas je rekao:

„Uveren sam da je odluka o prisluškivanju imala debelu političku pozadinu, čiji je osnovni cilj bio da se spreči sloboda javne reči, da se uguši svaka kritika vlasti, da se montiraju afere o navodnoj špijunaži.“

Pravnica NUNS-a Marija Babić pozvala je i na reakciju drugih organa: „Apsolutno je neprihvatljivo korišćenje BIA u ove svrhe i neophodno je utvrditi da li je došlo do zloupotrebe službenog položaja.“ Dodala je da bi u okviru nadležnosti trebalo da reaguju Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Šta još najavljuje Radar

Cvijić je za N1 rekao da se, po njegovom saznanju, nadzor nije ograničio na redakciju.

„Vidimo da su prisluškivali čak i tužioce i o tome donosimo sutra dokument.“

Tvrdi da je BIA prisluškivala aktiviste, profesore, univerzitetsku zajednicu, sindikate i lidere opozicionih stranaka, i da je u tome učestvovala i vojna služba. „Ako vas neko prati 24 sata kad idete u prodavnicu, ako idete po dete, to već nije normalno“, rekao je. Dokumenti o tome, najavio je, izlaze u broju Radara od 5. novembra, pa će se tek tada moći proveriti koliko tvrdnje o širini nadzora imaju oslonca.