Marta Kos: Srbiji bez usklađivanja sa EU biće veoma teško
Evropska komisija poručuje da je spremna da sarađuje sa novom vladom Srbije, a komesarka Kos uslovljava napredak spoljnopolitičkim usklađivanjem, uključujući odnos prema Rusiji.
Evropske institucije radiće sa novom vladom Srbije kao sa svakom slobodno izabranom vladom, izjavila je 28. oktobra portparolka Evropske komisije Paula Pinjo. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos u izjavi koju prenose Novosti poručila je da zemlja koja se ne usklađuje sa EU u spoljnoj i bezbednosnoj politici, dakle i u odnosu prema Rusiji, teško napreduje na putu ka članstvu.
Ranije smo pisali o čestitkama koje su posle izbora stigle iz Brisela. Sada su stigle i prve izjave o tome šta Brisel očekuje od buduće vlade.
Šta su poručili portparoli Komisije?
Pinjo je govorila o interesu Unije:
„U našem je interesu da podržimo reforme u vladavini prava, medijskim slobodama, borbi protiv korupcije.“
Portparol Komisije Gijom Mersije rekao je da Srbija pripada evropskoj porodici i da Komisija pozdravlja ambicije nove vlasti ka demokratiji i vladavini prava. Dodao je da su Komisija i Unija spremne da blisko rade sa budućom vladom na reformama u istim oblastima.
„Stvaraju se uslovi za Srbiju da napreduje na evropskom putu“, rekao je Mersije.
Upitan o mirnoj predaji vlasti, odgovorio je da je to na akterima u Srbiji, da Studentska lista sada treba da formira institucije, a da je EU tu da ih podrži u reformama. O izveštaju o proširenju rekao je samo da se na njemu radi.
Šta Marta Kos kaže o sankcijama Rusiji?
Kos je odgovarala na pitanje da li Srbija može da uđe u EU ako ne uvede sankcije Rusiji. Odgovor nije sadržao reč sankcije, ali je jasan:
„Neće biti moguće da zemlja koja se ne usklađuje sa nama po pitanju strateškog interesa što su, naravno, spoljna i bezbednosna politika, odnosno zajednička borba protiv Rusije, posebno u kontekstu ruskog rata u Ukrajini, napreduje. To će biti veoma, veoma teško.“
Komesarka je dodala da EU još nije počela razgovore sa novom vladom, pa „prvo moraju da formiraju novu vladu, a potom ćemo videti kako ćemo i da li ćemo moći da nastavimo dalje u ovoj oblasti“.
Slično je govorila i početkom oktobra, kada je pred Spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta predstavljala plan Komisije za pripremu Unije za buduće proširenje:
„Srbija će morati da isporuči više. Videćemo ozbiljnost njihove vlade posle izbora, ako ne budu samo pričali da žele da budu članica nego da konkretno rade na tome, posebno u pogledu strateškog usaglašavanja i usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom.“
Tada je rekla i da Srbija nije u grupi najnaprednijih zemalja koje dobijaju posebne mape puta u pristupanju. To su Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina.
Koliko je Brisel optimističan?
Prema pisanju briselskog portala Politiko (Politico), koje je preneo N1, više zvaničnika Komisije i diplomata govorilo je pod uslovom anonimnosti. Jedan zvaničnik je rekao da među onima koji rade na proširenju vlada optimizam, a drugi je glasanje nazvao potencijalnom „prekretnicom“. Politiko navodi da je pokret predvođen studentima na izborima skinuo Aleksandra Vučića sa vlasti posle 14 godina.
Srbija na putu ka EU stoji u mestu od 2021. Komisija je smatra tehnički spremnom da otvori klaster o konkurentnosti i rastu, ali se tome protivi grupa članica, uključujući Holandiju, Belgiju, Švedsku i Hrvatsku, zbog zabrinutosti oko demokratskog nazadovanja i medijskih sloboda. Dva zvaničnika Komisije rekla su da bi proevropska vlada u Beogradu mogla da preokrene situaciju u tim prestonicama.
Diplomata iz zemlje koja se protivila napretku Srbije bio je uzdržan:
„Svaka pozitivna promena… bila bi, naravno, više nego dobrodošla, ali sada ostaje da se vidi.“
Ambasadori EU se isto 28. oktobra sastaju zbog predloga Komisije o demokratskim garancijama u budućim ugovorima o pristupanju. U fokusu je Crna Gora, ali diplomate očekuju da bi se, s obzirom na izbore, moglo govoriti i o Srbiji. Politiko piše da izveštaj Komisije o proširenju treba da izađe sledeće nedelje, bez tačnog datuma. Taj izveštaj ocenjuje napredak kandidata u prethodnih 12 meseci.
Šta o evropskom putu kaže Studentska lista?
Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta objavio je 27. oktobra uveče na mreži X da je razgovarao sa nosiocem liste Ilijom Srdanovićem i čestitao mu pobedu:
„Sada je prioritet da se bez odlaganja konstituiše parlament i formira nova vlada, kroz mirnu tranziciju i uz puno poštovanje izbornih rezultata.“
Studentska lista još nije saopštila ko će voditi vladu. Prema Politiku, u njenom izbornom programu članstvo u EU nije navedeno kao neposredan cilj. Jugoslav Gašić, lekar i budući poslanik liste, nije želeo da precizira ciljeve odnosa sa Unijom, ali je rekao: „Ne želimo da nas Evropa odseče. Ne želimo da budemo izolovano ostrvo.“
Podatak iz istog izvora govori o raspoloženju u zemlji. Prema Centru za evropske politike, bezmalo 42 odsto građana Srbije veruje da je EU više zainteresovana za sopstvene političke i ekonomske interese u regionu nego za demokratiju i vladavinu prava.
