Holand ćutao, Norveška i Irak bez golova na startu

Foksboro je u večernjim satima čekao golove koji nisu stigli. Tribine pune skandinavskih i iračkih navijača, projektori upereni u jednog čoveka, a taj čovek je devedeset minuta jurio loptu koja mu je svaki put pobegla za pola koraka. Erling Holand je na debiju na svetskom prvenstvu izgledao kao igrač kome je neko zaboravio da pošalje pravu loptu.

Norveška i Irak su se rastali bez golova. Nula nula, bod svakom, i pomalo gorak ukus za favorita koji je u Sjedinjene Države stigao sa reputacijom mašine za golove. Holand je u evropskim kvalifikacijama bio neumoljiv, šesnaest puta je tresao mrežu i izbio na vrh liste strelaca, ali Mundijal je svoja pravila postavio drugačije.

Irak je u Foksboro došao da brani, i to je radio disciplinovano. Skraćena klupa, niska linija, dva veznjaka koji su lovili svaku Holandovu loptu pre nego što stigne do šesnaesterca. Norveška je imala posed, imala je terena, ali se o iračku odbranu odbijala kao o zid. Najbolji strelac evropskog dela kvalifikacija ostao je bez ijednog pogotka, i to je vest sama po sebi.

Zašto je Holand ostao bez gola?

Odgovor nije u Holandu, nego u tome kako se igra protiv Holanda. Irak ga je gledao u oči celu utakmicu i nije mu dao prostor iza odbrane, a baš tamo Norvežanin pravi najveću štetu. Kad nema dubine i kad nema brzog vertikalnog dodavanja, Holand mora da silazi po loptu, da je drži leđima okrenut golu, a to nije njegova najjača strana.

Bilo je i sreće u svemu tome. Jedan udarac glavom u prvom poluvremenu prošao je pored stative za dlaku, u nastavku je iračka odbrana blokirala dva pokušaja iz neposredne blizine. Statistika će reći da je Norveška dominirala posedom i da je imala više udaraca, ali bod na startu velikog takmičenja ne pamti se po posedu. Pamti se po tome ko je upisao tri boda, a niko nije.

Za Norvešku je ovo prvi nastup na svetskom prvenstvu posle dvadeset osam godina, generacija je čekala da Holand i drugovi vrate zemlju na najveću scenu. Za Irak je povratak posle četiri decenije pauze podjednako težak, i bod protiv jednog od favorita grupe deluje kao mali trijumf za njihovu klupu.

Šta ovaj bod znači za grupu I?

Bezbojan start nije katastrofa, ali jeste upozorenje. Norveška je u grupu ušla kao tim koji bi morao da prolazi dalje, a sad joj sledeća dva meča odjednom nose veću težinu. Bod koji je propustila na Foksborou moraće da nadoknadi protiv ekipa koje se neće zatvarati tako disciplinovano kao Irak, ili će sve dovesti do poslednjeg kola.

Holand zna kako izgleda pritisak. Ćutao je ovog puta, na terenu i posle meča, i to ćutanje deluje kao obećanje da sledeća utakmica neće proći isto. Norveška ima dovoljno kvaliteta da popravi utisak, pitanje je samo da li će uspeti da otključa odbrane koje će sad sve ići po istom receptu, pa će se zatvarati i čekati.

Mislim da Norveška ovu grupu i dalje prolazi, ali da joj je Irak na startu poslao jasnu poruku. Velika imena ne dobijaju mečeve sama. Da li ćete na svom prvom narednom meču gledati šta radi Holand, ili šta rade oni koji ga čuvaju?