FIFA poništila karton Baloguna posle Trampovog pritiska

Za region u kojem se svaka odluka Uefe ili FIFA prema srpskim klubovima i reprezentaciji čita kroz prizmu moguće politike, vest iz sedišta svetske fudbalske organizacije ima težinu presedana koji se pamti. FIFA je poništila suspenziju izrečenu Folarinu Balogunu, napadaču reprezentacije Sjedinjenih Država, i to nakon što se u slučaj lično umešao predsednik Donald Tramp. Fudbalski savez Norveške najavio je zvaničnu žalbu, uz upozorenje da je ovakvom odlukom ugrožen integritet celog takmičenja na Svetskom prvenstvu.

U pitanju je jedno od onih pitanja koja na prvi pogled izgledaju kao unutrašnja stvar sportske administracije, a zapravo diraju u samu suštinu institucionalne nezavisnosti. Kada šef države podigne slušalicu i pozove prvog čoveka jedne međunarodne organizacije, a disciplinska odluka se potom preokrene, granica između sporta i politike prestaje da postoji. Upravo to Oslo stavlja u središte svoje žalbe.

Kako je jedan telefonski poziv promenio odluku

Balogun je dobio crveni karton u meču osmine finala protiv Bosne i Hercegovine, što je po pravilniku značilo automatsku suspenziju za naredni susret protiv Belgije. Prema navodima, predsednik Tramp je telefonom kontaktirao predsednika FIFA Đanija Infantina, posle čega je suspenzija ukinuta i napadaču vraćeno pravo nastupa. Odluku je, kako se prenosi, sam doneo predsednik Disciplinske komisije Mohamad al-Kamali, bez konsultovanja ostalih članova tela.

Paradoks cele situacije je u tome što intervencija na kraju nije donela sportski rezultat: Belgija je pobedila Sjedinjene Države 4:1, pa je Balogunov povratak na teren ostao bez ikakvog uticaja na ishod. Ono što je ostalo je presedan, a upravo se oko njega lome koplja.

Predsednica Fudbalskog saveza Norveške Lize Klavenes bila je oštra u oceni. „Kada savijate pravilo na ovaj način, klizite niz strminu koja ceo sport dovodi u pitanje”, poručila je, dodajući da je odluka bila pod uticajem spoljnih sila i da nije prošla propisanu proceduru. Norveški savez najavljuje da će se obratiti Etičkom komitetu FIFA i tražiti da se slučaj ne zataška. „Pokušaj da se ovo sada gurne pod tepih neće proći”, navodi se iz Osla.

Norveška, uostalom, nije slučajan akter u ovoj priči. Isti savez ranije je uputio primedbu na Infantinov gest kojim je predsednik FIFA javno pominjao Trampa u kontekstu mirovnih priznanja, pa se sadašnja žalba naslanja na već izgrađenu liniju otpora prema mešanju velike politike u fudbalske institucije.

Šta presedan znači za manje saveze?

Za male i srednje fudbalske federacije, a Srbija po svojoj težini u svetskom fudbalu spada upravo u taj krug, ovakav slučaj otvara neprijatno pitanje. Ako se disciplinska odluka može promeniti pozivom iz kabineta jednog predsednika, kakvu zaštitu imaju savezi koji nemaju takav diplomatski i politički kapital iza sebe. Ravnopravnost pred pravilnikom je jedini adut manjih fudbalskih nacija, i svaki presedan koji tu ravnopravnost dovodi u pitanje pogađa ih najjače.

Etički komitet FIFA sada je pred izborom koji nadilazi jedan crveni karton. Ako norveška žalba bude odbačena bez suštinske rasprave, poruka će biti da spoljni pritisak može da preoblikuje odluke krovne organizacije. Ako, pak, bude ozbiljno razmotrena, otvara se prostor za preispitivanje načina na koji se donose disciplinske odluke uopšte, uključujući i praksu da o suspenzijama presuđuje jedan čovek.

Slučaj Balogun tako prestaje da bude sportska anegdota i postaje test za princip po kojem bi pravila trebalo da važe jednako za sve. Da li verujete da će FIFA imati snage da svoje odluke odbrani od političkog pritiska, ili je ovaj presedan već promenio pravila igre?