Berlin: Merc brani budžet za 2026. i operativnost franko-nemačkog saveta
Kancelar Fridrih Merc je u Bundestagu odbranio budžet za 2026. godinu, sa 11,5 milijardi evra za pomoć Ukrajini i deset milijardi rasterećenja za privredu, dok zajednički savet odbrane sa Parizom ulazi u prvi operativni ciklus.
Berlin je u Bundestagu otvorio raspravu o budžetu za 2026. godinu, sa kancelarom Fridrihom Mercom koji je tri stuba svoje politike sažeo u konkurentnost privrede, bezbednost zemlje i solidarnost unutar demokratskog okvira, dok su pojedinosti potvrdile dva ranije najavljena prioriteta: 11,5 milijardi evra za pomoć Ukrajini i blizu deset milijardi evra ukupnog rasterećenja za privatna domaćinstva i preduzeća tokom prvog kvartala. Istovremeno, Francusko-nemački savet za odbranu i bezbednost, formiran 7. maja u Parizu na prvoj inostranoj poseti Merca u svojstvu kancelara, ulazi u prvi puni operativni ciklus.
Za Srbiju i region, Nemačka je već desetu godinu po obimu najveći trgovinski partner i najveći direktni investitor, sa firmama koje u srpskom prerađivačkom sektoru zapošljavaju preko 80.000 radnika. Svaka stabilizacija nemačke industrijske politike ima direktan odraz na obim porudžbina koje stižu u srpske kooperante u Vojvodini, Šumadiji i Pomoravlju. Mercova izjava da nemačka industrija ostaje u „vrlo kritičnom“ stanju, kako je naveo u januaru, već je tokom prethodna četiri meseca uticala na pauziranje pojedinih investicionih ciklusa u Nišu i Kragujevcu, što je u martu potvrđeno na sednici Nemačko-srpske privredne komore.
Pozicija novog kancelara u Bundestagu nije laka. Po podacima Forschungsgruppe Wahlen za april, samo petnaest odsto Nemaca izjasnilo se da je zadovoljno politikom njegove vlade, što je najniži nivo za novu vladu u prvih sto dana posle Šrederovog drugog mandata 2002. godine. Opozicija sa leve i desne strane koristi taj pad da napadne ključne stavke u budžetu, posebno paket pomoći Ukrajini koji konzervativci u Bundestagu načelno podržavaju, ali zahtevaju oštriju kontrolu utroška.
Tri prioriteta i jedna granica koja kočira
Stub konkurentnosti, koji Merc često naziva „kompasom mandata“, obuhvata strukturne reforme, smanjenje cene energije, smanjenje poreza i uklanjanje birokratskih prepreka. Pet glavnih industrijskih sektora, automobilska, hemijska, mašinska, čelična i farmaceutska, dobiće u sledećih osamnaest meseci pristup novom paketu prelaznih garancija od osam milijardi evra. Stub bezbednosti je tradicionalno najmanje sporan deo Mercovog programa: budžetom je predviđen rast vojnog izdvajanja na 2,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je iznad obaveza prema NATO i u skladu sa pojačanim francusko-nemačkim koordinacionim mehanizmom.
Tri ekonomista berlinskog instituta Bruegel, predvođena Gunčarom Volfom, ocenila su u kratkoj analizi da je glavni rizik Mercove ekonomske politike „brzina sprovođenja, a ne struktura mera“. Po njihovom modelu, Nemačka u tekućem kvartalu zabeležila je rast od 0,2 odsto u odnosu na prethodno tromesečje, što je tehnička stabilizacija posle stagnacije iz prošle godine, ali ispod očekivanja koja su sopstvene Mercove ekonomske ekipe iznosile u januaru. Reforma sistema socijalne pomoći, sa prelaskom Bürgergelda u sistem osnovne podrške za nezaposlene, biće glavna mera Mercove vlade tokom letnjih meseci, sa završnim glasanjem najavljenim za drugu polovinu jula.
Pariz koči, Berlin ne želi pauzu
Mercova izjava da računa na to da Pariz pronađe stabilnu većinu pre leta dolazi u trenutku kada je Francusko-nemački savet za odbranu i bezbednost upravo otvorio prvi tehnički ciklus rada. Telo, formirano kao trajni okvir koordinacije između Pariza i Berlina, prvo se okuplja na nivou ministara odbrane, a već je u radnoj fazi izradio plan ravnomerne raspodele finansiranja zajedničkog tenkovskog sistema „glavna borbena platforma sledeće generacije“ i sistemskog komandnog vazduhoplova „borbeni vazduhoplov sledeće generacije“.
Tomas Lik, viši istraživač iz minhenskog Stiftung Wissenschaft und Politik, ocenio je za Bild da bi „svaka politička pauza u Parizu mogla da odloži obavezne međuvladine konsultacije za rebalans programa za petnaest do dvadeset odsto, što za nemačke i francuske odbrambene kompanije nije margina, već strateški rizik“. Time je naglašeno da uspeh Mercovog mandata jednim delom zavisi i od toga da Lekornu uspe da osigura većinu za francuski budžet, sa kojim će se vezivati i obaveze prema zajedničkom industrijskom planu.
Sledeći konkretni datum jeste sastanak ministara odbrane Nemačke i Francuske u Berlinu, zakazan za 12. jun, na kojem se očekuje formalna potvrda srednjoročnog plana koji obuhvata raspodelu narudžbi između nemačkih i francuskih dobavljača, sa nadom da se tema otvori i pred samit NATO 24. i 25. juna.
