Pariz u krizi: Lekornu vraćen na čelo vlade dok budžet 2026. visi
Makron je posle ostavke koja je trajala manje od dana ponovo imenovao Sebastijena Lekornua za premijera, sa zadatkom da do leta osigura većinu za budžet i izbegne pad u prevremene izbore.
Pariz je u poslednjih sedam dana proizveo politički obrt koji je čak i u francuskim okvirima neuobičajen: predsednik Emanuel Makron prihvatio je ostavku premijera Sebastijena Lekornua, a potom ga je u roku od četrdeset osam sati vratio na isto mesto sa zadatkom da pronađe parlamentarnu većinu za budžet za 2026. godinu. Vlada koju je Lekornu formirao trajala je, po podacima Asamblea nasional, svega četrnaest sati, što je najkraći mandat jedne francuske vlade u modernoj istoriji Pete republike.
Za Srbiju i šire balkansko susedstvo, slabljenje izvršne vlasti u Parizu nije apstraktna tema. Francuska je, uz Nemačku, glavni glas u Savetu EU kada se odlučuje o tempu proširenja, paketima pomoći Kijevu i o reviziji budžeta Unije za narednu sedmogodišnju perspektivu. Svaka pauza u funkcionisanju Pariza znači i pauzu u briselskim procesima koji direktno dotiču pregovaračka poglavlja Srbije, pre svega 22 (regionalna politika) i 33 (finansijske odredbe), na koja se vežu evropska sredstva.
Lekornu, koji je do oktobra prošle godine bio ministar odbrane, dobio je od Makrona rok od dva dana da održi nove razgovore sa parlamentarnim grupama. Predsednik je, prema saopštenju Jelisejske palate, ocenio da je nacionalna stabilnost prioritet ispred svih političkih kalkulacija. Liderka Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen i predsednik te stranke Žordan Bardela odbili su poziv na konsultacije i ponovili zahtev za prevremenim izborima, dok je leva Francuska nepokorena bojkotovala sastanak u Materinjonu.
Zašto budžet 2026. čini razliku za evropsku perspektivu Srbije
Spor oko budžeta za 2026. godinu nije fiskalna formalnost. Pariz mora do kraja godine da pošalje Briselu plan smanjenja deficita ispod 3 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je obaveza iz revidiranog evropskog paketa stabilnosti. Centristička koalicija oko Makrona i deo republikanaca dele opštu logiku štednje, ali se razlikuju oko strukture rashoda: konzervativci traže rezove u socijalnim davanjima, dok Lekornuova ekipa pokušava da očuva osnovu pre svega u oblastima odbrane i istraživanja, gde je Pariz zadnjih godinu dana naslonio sopstveni industrijski plan.
Mojžej Šeklarski, analitičar za francusku politiku iz briselskog Centra Žak Delor, ocenio je za Politiko Evropu da je Lekornuov drugi mandat „test koji se ne rešava parlamentarnom matematikom, već disciplinom unutar samog republikanskog tabora“. Po njegovom čitanju, ako budžet bude usvojen kompromisnim glasanjem do 21. juna, Makron dobija prostor da se posveti spoljnopolitičkim dosijeima, uključujući sledeću rundu pregovora o EU paketu pomoći Ukrajini i samit u Tivtu. Ako padne, Pariz ulazi u prevremene parlamentarne izbore u jeku letnje krize, što direktno utiče na termin samita Evropskog saveta najavljenog za 26. i 27. jun.
Brisel pažljivo, Berlin glasniji
Iz Brisela su zvanični signali do sada bili odmereni. Portparolka Evropske komisije Paola Pinjo izjavila je na ponedeljnom brifingu da Komisija „prati situaciju i očekuje od svake države članice da ispuni obaveze fiskalnog okvira“, ne komentarišući unutrašnje političke kalkulacije. Visoka predstavnica EU za spoljne poslove Kaja Kalas je pak na marginama sastanka Saveta za spoljne poslove naglasila da „francuski glas u zajedničkim odlukama mora ostati pun“, što je u žargonu briselske diplomatije čitano kao podsećanje da pauza u Parizu otežava donošenje paketa o Ukrajini i sankcijama prema Rusiji.
Berlin je bio direktniji. Kancelar Fridrih Merc je u Bundestagu, odgovarajući na pitanje poslanika Zelenih Brita Hasselman, naveo da nemačka vlada „računa na to da Pariz pronađe stabilnu većinu pre leta“ i potvrdio da nedavno formirani Francusko-nemački savet za odbranu i bezbednost nastavlja rad bez prekida. Time je Merc, koji je sa Makronom 7. maja u Parizu otvorio ovo telo, signalizirao da Berlin ne želi da se klizanje Pariza u krizu prelije na zajedničke nemačko-francuske projekte u oblasti naoružanja i industrijske politike.
Za beogradske posmatrače, najvažnije pitanje ostaje da li će Pariz uspeti da blagovremeno učestvuje u finalizaciji EU plana rasta za Zapadni Balkan, čiji je drugi transfer sredstava najavljen za jesen 2026. Francuska je tradicionalno bila glas koji insistira na vladavinskim merilima pre nego što se otključavaju nove tranše, i svaka praznina u Parizu vodi do toga da nemačka i poljska delegacija imaju veći prostor da diktiraju tempo i uslove.
Lekornuov rok pred predsednika ističe u utorak uveče po centralnoevropskom vremenu. Ako sledeća verzija vlade preživi prvo glasanje o nepoverenju, ulazi u pregovor o budžetu sa parlamentarnim grupama koji mora biti zaključen do druge polovine juna kako bi tekst stigao u Senat na vreme.
