Tramp koči Iran sporazum: 'Pregovarači ne treba da žure'

Razmera Trampove izjave od 25. maja u rezidenciji Mar a Lago, u kojoj je naveo da “pregovarači ne treba da žure” sa sporazumom o Iranu, otvara pitanje koliko je dogovor između Vašingtona i Teherana, koji je u petak izgledao kao da je u finalnoj fazi, u stvari blizu zaključenja. Za Srbiju, koja je u poslednje dve godine bila izložena dvojakom pritisku iz Vašingtona i iz Pekinga oko vlasništva NIS-a i implementacije OFAC sankcija, dinamika SAD prema Iranu je više od posredne teme: ona ukazuje na kapacitet Trampove administracije da pregovore vodi do kraja ili da ih u poslednjem trenutku obustavi iz domaćih razloga.

Tramp je u izjavi novinarima naveo da je sporazum o tome “u dobrom obliku, ali ja ne želim da me ekspertski tim gura u nešto što nije konačno”. Dodao je da bi sporazum, “ako će se desiti, biti najveći od Camp Davidovog 1979. godine”. Iz Teherana, predsednik Masud Pezeškijan je u utorak po lokalnom vremenu izjavio da iranska delegacija u Omanu “ostaje u Maskatu sa istim mandatom” i da “se uslovi razgovora od petka nisu menjali”. Iranski ministar spoljnih poslova Saidi Šaribi je u istom danu navečer odbio austrijski obaveštajni izveštaj o iranskom nuklearnom programu kao “lažan i bez osnova”.

Šta tačno sadrži predloženi sporazum?

Po informacijama koje je u petak objavio Axios, a koje su delegacijama u Maskatu nezvanično potvrdile, sporazum bi sadržao četiri ključna elementa. Prvi je privremeni moratorijum na iransko obogaćivanje uranijuma iznad pet procenata čistoće, što je nivo koji se koristi za reaktorska goriva ali ne i za oružje. Drugi je faznost uklanjanja sankcija nad bankarskim sistemom i naftnim izvozom, sa prvim talasom posle 90 dana provere usaglašenosti. Treći je ponovno otvaranje Hormuškog moreuza za međunarodnu plovidbu, koji je Iran u poslednje četiri godine periodično blokirao kao odgovor na napetosti sa SAD. Četvrti, najsenzitivniji element, je razmena zatvorenika između dve zemlje, sa imenima na obe strane koja još nisu objavljena.

Iz Brisela, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas je preko platforme X u utorak navela da Evropska unija “podržava bilo koji sporazum koji uspostavi dugoročnu stabilnost u Zalivu” i da je u kontaktu sa američkim sekretarom za spoljne poslove Markom Rubijem. Iz Pariza, predsednik Francuske je u izjavi koju je Elizejska palata distribuirala podržao američko nastojanje, ali je naglasio da bi se “francusko stanovište oko obima sankcija u finalnom tekstu moralo posebno konsultovati”. Iz Berlina, kancelar Fridrih Merc je u svom obraćanju ovog utorka u Bundestagu naveo da je “Iran sporazum koji ne uključuje evropske garancije nepotpun” i pozvao na uključivanje E3 mehanizma u finalni tekst.

Šta usporavanje znači za Srbiju?

Implikacija za Srbiju je u zadnjih nekoliko meseci bila razmatrana isključivo kroz pitanje rusko-srpske gasne dinamike, gde je iranska komponenta posredna. Ako bi Iran-SAD sporazum bio zaključen u prvoj polovini juna, što je do 25. maja izgledalo verovatno, naftno tržište bi u Mediteranu reagovalo padom cene od pet do osam dolara po barelu, što bi Srbiji preko NIS prelivanja smanjilo prihode iz rafinerije u Pančevu za otprilike 25 miliona evra do kraja godine. Usporavanje sporazuma to predviđanje briše, sa neutralnim ishodom za srpsku ekonomiju.

Politički, usporavanje takođe znači da OFAC sankcioni režim ostaje ekstremno aktivan u zadnjem kvartalu 2026, što za Srbiju otvara pitanje da li će se rok za vlasničku promenu u NIS-u, koji ističe 6. juna sa potencijalnim produženjem od 14 dana, dodatno produžiti. Iz Ministarstva finansija Srbije, ministarka Sinaja Mali je u ponedeljak novinarima rekla da očekuje “još jedan krug konsultacija sa OFAC-om” tokom prve nedelje juna. Iz Zagreba, gde je Mali bila u poseti, dodala je da je “ekonomski interes Srbije identičan onome koji je javno saopšten 4. aprila”, što je formulacija koja u beogradskim ekonomskim krugovima znači da nastavlja vlast pregovore u javnom luku.

Iz Maskata, iranska delegacija je u utorak naveče potvrdila da ostaje u glavnom gradu Omana do petka 30. maja, kada se očekuje sledeća runda razgovora. Iz Vašingtona, državni sekretar Marko Rubijo je za istu nedelju najavio posetu Rijadu, što neki posmatrači razumeju kao priliku da se sa Saudijskom Arabijom konsultuju regionalne implikacije eventualnog dogovora.