Ministarka lično blokirala 15 milijardi za poplave i požare

Priča zvuči kao domaća afera: ministar traži da svaki veći trošak prođe lično kroz njega, novac za hitne slučajeve zaglavljuje se na njegovom stolu, a institucija ostaje bez petine zaposlenih. Mnogi bi pomislili da se to dešava negde u komšiluku. Ali ovo se dogodilo u Sjedinjenim Državama, u Federalnoj agenciji za upravljanje vanrednim situacijama poznatoj kao FEMA, i upravo zato nosi pouku koja se tiče i nas.

Zato istraga koja se sada vodi u Vašingtonu nije samo unutrašnja afera jedne administracije, već pitanje o tome koliko institucija za vanredne situacije sme da zavisi od potpisa jedne osobe.

Kristi Nom, ministarka unutrašnje bezbednosti SAD, tokom trinaest meseci mandata zajedno sa de fakto šefom kabineta Korijem Levandovskim dovela je rad FEMA do zastoja. Preko 15 milijardi dolara već odobrene pomoći za katastrofe ostalo je zaglavljeno jer je čekalo njen lični potpis, dok je oko 20 odsto zaposlenih u agenciji otišlo ili bilo otpušteno, a veći deo višeg rukovodstva istisnut.

Kako je jedan potpis zakočio isplate

Mehanizam zastoja bio je administrativan, ali posledice terenske. Direktivom iz juna 2025. Nom je zahtevala svoje lično odobrenje za svaki trošak preko 100.000 dolara, čime je u jednu tačku slila odluke koje su ranije donosili regionalni timovi. Pomoć je odobrena, novac je postojao, ali isplate su stajale dok je dokumentacija čekala na njenom stolu.

Deo istrage tiče se i pojave koju zvaničnici opisuju kao “administratora iz senke”, ugovaračice Kare Vorhis, koja je, iako spoljni saradnik, navodno odlučivala o personalu, ugovorima i budžetima. Senatori iz redova republikanaca nisu krili razočaranje:

Nom se pokazala kao osoba van svoje dubine, i delegirala je stvari koje nije trebalo da poveri toj dvojici.

Tako je situaciju opisao senator Tom Tilis, dok je njegov kolega Džoš Holi poručio da bi nadzorni odbori “verovatno trebalo malo da se pozabave” radom ministarstva.

Zašto su i republikanci besni?

Politička šteta prelazi stranačke granice upravo zato što katastrofe ne biraju izborne mape. Mnogi zakonodavci, uključujući republikance čije su države pogođene nepogodama, ogorčeni su što odobren novac za pomoć nije stigao do ljudi na terenu. Generalni inspektor Ministarstva unutrašnje bezbednosti pokrenuo je široku istragu o Nom i Levandovskom, posebno o načinu vođenja ugovora, a desetine zvaničnika ministarstva dobile su nalog da sačuvaju svu dokumentaciju.

Sada, pod novim ministrom Markvejnom Malinom, FEMA menja kurs. Agencija na posao vraća preko 100 otpuštenih radnika zaduženih za odgovor na katastrofe, što je priznanje da je prethodna politika oslabila njen osnovni zadatak. Preokret se vidi u nekoliko poteza:

• vraćanje rukovodilaca i terenskih timova koji su ranije udaljeni iz agencije,
• ukidanje pravila o ličnom potpisu za svaki veći trošak,
• najava saradnje novog ministarstva sa generalnim inspektorom umesto zaklanjanja prethodne garniture.

Srpskom čitaocu ovaj obrazac neće biti stran. Priču u kojoj novac i odluke zavise od uskog kruga ljudi, a institucije deluju zarobljeno, domaća javnost prepoznaje kroz niz afera poslednjih godina, od talasa hapšenja zbog korupcije do slučaja Senjak, u kome se sumnja da je vrh beogradske policije prikrivao ubistvo. Razlika koju američki slučaj ističe nije u tome što do zloupotreba dolazi, jer ih ima svuda, nego u onome što sledi posle: istragu protiv ministarke pokrenuli su generalni inspektor i senatori iz njene sopstvene stranke.

Zamislite da jedan ministar u Srbiji lično zadržava milijarde namenjene za poplave i požare, a da posao ključne institucije zavisi od njegovog potpisa. Pitanje nije samo da li bi se to otkrilo, nego da li bi iko iznad njega smeo da pokrene istragu.

Da li bi slična istraga, da se ovakav zastoj dogodi u Srbiji, ikada stigla do ministra?