Domovinski pokret traži hrvatsku izbornu jedinicu u BiH, pominje Herceg-Bosnu
Deklaracija Ivana Penave traži posebnu izbornu jedinicu za Hrvate u Federaciji BiH, a u slučaju neuspeha pominje povratak na stanje pre Vašingtonskog sporazuma. Plenković se ogradio.
- Domovinski pokret predstavio je deklaraciju kojom traži posebnu hrvatsku izbornu jedinicu u Federaciji BiH.
- Predsednik stranke Ivan Penava poručio je da bi Hrvati u toj jedinici birali predstavnike bez uticaja glasača drugih naroda.
- Deklaracija pominje povratak na stanje pre Vašingtonskog sporazuma, odnosno obnovu Herceg-Bosne, ako dogovora ne bude.
- Premijer Andrej Plenković ogradio se rečima da Vlada nije bila obaveštena.
Domovinski pokret, koalicioni partner u hrvatskoj vladi, otvorio je pitanje koje pogađa i Beograd i ceo region: na konferenciji u Zagrebu predsednik stranke Ivan Penava predstavio je deklaraciju kojom DP traži uspostavu posebne hrvatske izborne jedinice u Federaciji Bosne i Hercegovine. Predlog podrazumeva da bi Hrvati u BiH birali svoje predstavnike bez uticaja glasača drugih naroda, a kao moguće krajnje rešenje pominje se povratak na stanje pre Vašingtonskog sporazuma iz 1994. godine, odnosno obnova Herceg-Bosne.
Za Srbiju i susedstvo to nije puko tehničko izborno pitanje. Svako otvaranje teme teritorijalnih i etničkih jedinica u BiH dotiče osetljivu ravnotežu Dejtonskog poretka, na koju Beograd pažljivo gleda kroz položaj Republike Srpske. Penava je naglasio da predložena jedinica ne mora biti teritorijalno povezana, što znači da bi obuhvatala područja sa hrvatskom većinom bez obzira na to da li se geografski naslanjaju jedno na drugo.
Šta tačno traži deklaracija Domovinskog pokreta?
Deklaracija je upućena Hrvatskom saboru, Vladi Republike Hrvatske i međunarodnim institucijama, a njen sadržaj Penava je obrazložio kao zaštitu izborne volje Hrvata kao konstitutivnog naroda u BiH. Ključne tačke koje je izneo:
- uspostava posebne hrvatske izborne jedinice u Federaciji BiH, u kojoj bi Hrvati birali svoje predstavnike;
- izborni mehanizam u kojem glasači drugih naroda ne bi mogli da odluče o hrvatskim predstavnicima;
- jedinica koja ne mora biti teritorijalno povezana, već bi pratila područja sa hrvatskom većinom;
- razmatranje drugih rešenja, uključujući povratak na stanje pre Vašingtonskog sporazuma, ako dogovora ne bude.
Upravo poslednja tačka izazvala je najoštrije reakcije u Bosni i Hercegovini, jer se pominjanje Herceg-Bosne tumači kao dovođenje u pitanje ustrojstva Federacije nastalog 1994. godine. Penava je deklaraciju predstavio kao programski dokument stranke, a ne kao zvanični stav hrvatske države, ali sama činjenica da DP učestvuje u vlasti dala je predlogu dodatnu težinu.
Kako je reagovao premijer Plenković?
Premijer Andrej Plenković, čijem je kabinetu DP koalicioni partner, brzo se distancirao od dokumenta. Poruka iz vrha vlade bila je da ministri Domovinskog pokreta i sama Vlada nisu bili upoznati sa sadržajem deklaracije pre nego što je predstavljena javnosti.
Nismo bili obavešteni.
Tom kratkom rečenicom Plenković je pokušao da odvoji zvaničnu politiku Zagreba od programskog poteza koalicionog partnera, u trenutku kada se Hrvatska predstavlja kao garant stabilnosti i evropske perspektive za region. Za posmatrače u Beogradu ostaje otvoreno pitanje koliko će daleko DP gurati ovu temu i da li će ona postati tačka trvenja unutar same hrvatske vlasti.
Smatrate li da otvaranje pitanja izbornih jedinica u BiH učvršćuje ili podriva stabilnost regiona?
