Zagreb traži hrvatsku izbornu jedinicu, Kovačević uzvraća
Hrvatski ministar spoljnih poslova poručio je kod Mostara da hrvatska izborna jedinica nije pretnja Bosni i Hercegovini, a Slaven Kovačević mu je odgovorio istog dana.
Ministar spoljnih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman rekao je 11. avgusta kod Mostara da hrvatska izborna jedinica u Bosni i Hercegovini nije predlog koji vodi raspadu te države, a rasprava koju je time otvorio prati se i u Beogradu, jer svaki zahvat u ustavni i izborni okvir te zemlje dotiče dejtonsku konstrukciju u kojoj su Srbi jedan od tri konstitutivna naroda.
Grlić Radman je govorio novinarima na margini muzičko humanitarne manifestacije “Blatničke note dobrote”, nedaleko od Mostara. Predlog hrvatske izborne jedinice nalazi se u dokumentu o osnaživanju političkog položaja Hrvata u Bosni i Hercegovini, koji je nedavno usvojen u Hrvatskom saboru, i hrvatski ministar ga je branio kao meru koja ne dira u opstanak susedne države.
“Svako spominjanje hrvatske izborne jedinice ne treba doživljavati kao nešto neprihvatljivo što bi eventualno vodilo raspadu Bosne i Hercegovine.”
Dejtonski sporazum je, kako je naveo, instrument za osiguravanje jednakopravnosti tri konstitutivna naroda. Tim sporazumom je 1995. okončan rat u Bosni i Hercegovini i postavljen ustavni okvir po kome ta država i danas funkcioniše, uključujući i tročlano Predsedništvo koje se bira na opštim izborima.
Najava novih razgovora o ustavnim promenama
Hrvatski ministar je poručio da Zagreb neće odustati od teme položaja Hrvata i da će je otvarati kod partnera izvan regiona.
“Mi ćemo i dalje s akterima u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama govoriti o potrebi ograničenih ustavnih promjena, a naravno i izmjene Izbornog zakona, kako bi Hrvati u Bosni i Hercegovini ostvarili svoja prava. Budite uvjereni da se nećemo umoriti.”
To je prvi put da je hrvatska izborna jedinica ovako izričito vezana za razgovore sa Briselom i Vašingtonom, a ne samo za unutrašnju raspravu u Sarajevu i Mostaru. Grlić Radman je istom prilikom kritikovao Slavena Kovačevića, kandidata za člana Predsedništva Bosne i Hercegovine, tvrdeći da on promoviše unitarističke ciljeve, restrukturiranje ustavnog okvira i eliminisanje načela konstitutivnih naroda, čime se, po njegovim rečima, ugrožava mir u toj zemlji.
Kovačević: Maknite se od Bosne i Hercegovine
Odgovor je stigao istog dana. Kovačević je u saopštenju ocenio da hrvatski zvaničnik koristi svaku priliku da promoviše ideje koje pokušava da nametne susednoj državi.
“Očito je kako Gordan Grlić Radman, ministar vanjskih poslova susjedne Hrvatske, koristi svaku priliku, pa i muzičke priredbe da promovira retrogradne, arhaične i prevaziđene ideje, koje želi nametnuti suverenoj državi Bosni i Hercegovini.”
Stvaranje treće izborne jedinice utemeljene na etničkom ključu Kovačević je opisao kao prvi korak ka federalizaciji Bosne i Hercegovine, posle čega bi, po njegovoj oceni, usledio zahtev za konfederalnim uređenjem. Pozvao se i na pravosnažnu presudu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u predmetu “Prlić i drugi”, u kojoj je utvrđeno postojanje udruženog zločinačkog poduhvata.
Šta znači unitarno uređenje?
Kovačević tvrdi da pojam koji mu se pripisuje nema etničko značenje niti se može vezati za jednu stranku. Od 193 države članice Ujedinjenih nacija, naveo je, samo dvadesetak ima federalno uređenje, dok su ostale, oko 90 odsto, unitarno uređene, među njima i one sa razvijenim regionima poput Italije, Francuske i Španije.
Federalno uređenje je, po njegovim rečima, posledica konkretnog istorijskog konteksta u zemljama koje su ga usvojile, a ne model koji se preslikava po zahtevu iz inostranstva. Poruku hrvatskom ministru zaključio je sa četiri reči:
“Maknite se od Bosne i Hercegovine.”
Kovačević je Grlića Radmana optužio za mešanje u unutrašnja pitanja Bosne i Hercegovine i uzvratio pominjanjem istraga koje, kako tvrdi, Kancelarija evropskog javnog tužioca vodi u nekoliko desetina slučajeva protiv ljudi iz Vlade Hrvatske, uključujući i ministarstvo na čijem je čelu Grlić Radman, zbog nenamenskog trošenja evropskih fondova. Pozvao je hrvatsku opoziciju da se time pozabavi, uz ocenu da bi ti predmeti mogli da smanje sredstva koja Evropska unija upućuje Hrvatskoj kada počnu pregovori o novom evropskom budžetu.
Izbori 4. oktobra
Opšti izbori u Bosni i Hercegovini zakazani su za 4. oktobar 2026, kada se bira i Predsedništvo. Pitanje izbornog zakona tako ulazi u kampanju kao spoljnopolitička tema, sa Zagrebom kao učesnikom rasprave koja se vodi o unutrašnjem uređenju susedne države.
Razmena poruka od 11. avgusta pokazuje da se rasprava vodi na dva koloseka: u dokumentima koje usvajaju institucije u Hrvatskoj i u kampanji koja se vodi u Bosni i Hercegovini. Sledeći datum koji nešto znači je 4. oktobar, a do njega je manje od dva meseca.
