Tramp objavio prekid vatre Izrael-Hezbolah, Netanjahu postavio uslove
Posle oštrog telefonskog razgovora Tramp tvrdi da je Izrael pristao da ne šalje trupe u Bejrut, ali Netanjahu uslovljava dogovor, a udari na jugu Libana ne prestaju.
- Posle telefonskog razgovora 1. juna, Tramp je objavio da su Izrael i Hezbolah pristali da obustave napade.
- Tramp tvrdi da je Izrael pristao da ne šalje kopnene trupe u Bejrut.
- Netanjahu je uslovio dogovor: ako Hezbolah ne prestane da gađa izraelske gradove, Izrael će udariti mete u Bejrutu.
- Uprkos najavi, izraelski udar kod bolnice u Tiru usmrtio je četvoro, a ranjeno je 127 ljudi.
Američki predsednik Donald Tramp objavio je 1. juna, posle telefonskog razgovora sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, da su Izrael i libanski Hezbolah pristali da obustave uzajamne napade. Za Beograd, koji godinama balansira između zahteva Vašingtona i sopstvene spoljnopolitičke neutralnosti, svaka američka najava o smirivanju na Bliskom istoku ima dvostruku težinu: ona oblikuje cenu energenata na evropskom tržištu i postavlja okvir u kojem se mere i potezi srpske diplomatije prema regionu.
Tramp je u svom saopštenju naveo i da je Izrael pristao da ne šalje kopnene trupe u Bejrut, što bi bio prvi opipljiv znak deeskalacije posle nedelja razmene vatre. Problem je u tome što Netanjahuova kancelarija nije potvrdila dogovor u istim rečima, već ga je uslovila, a izraelski udari na jugu Libana nisu prestali ni u satima posle najave iz Bele kuće.
Kako izgleda dogovor o kojem govori Vašington?
Prema Trampovim rečima, dvojica lidera postigla su načelni sporazum o obustavi napada, uz američko jemstvo da izraelska vojska neće ući u libansku prestonicu. Netanjahu je, međutim, taj sporazum vezao za ponašanje Hezbolaha na terenu. Izraelski premijer je poslao jasnu poruku da se izuzetak zadržava ako naoružana grupa nastavi da gađa izraelske gradove.
Uslovi koje je Netanjahu istakao mogu se svesti na tri tačke:
- Ako Hezbolah ne prekine raketne napade na izraelske gradove, Izrael zadržava pravo da udari mete u Bejrutu.
- Izraelska vojska nastavlja operacije na jugu Libana bez obzira na objavu prekida vatre.
- Razgovor dvojice lidera bio je, prema više izvora, oštar, što sugeriše da među saveznicima ne postoji puna saglasnost o redosledu poteza.
Ako Hezbolah ne prestane da napada izraelske gradove, Izrael će gađati mete u Bejrutu, a operacije izraelske vojske na jugu Libana se nastavljaju.
Ta rezerva je suštinska. Prekid vatre koji jedna strana objavljuje kao postignut, a druga vezuje za ponašanje protivnika, u praksi je krhko primirje čija sudbina zavisi od prvog sledećeg incidenta na liniji razdvajanja.
Zašto se borbe nastavljaju uprkos najavi?
Najjasniji pokazatelj da reč o prekidu vatre još nije postala stvarnost stigao je sa juga Libana. Izraelski udar kod bolnice Džebel Amel u gradu Tiru, izveden 1. juna, usmrtio je četvoro ljudi, dok je 127 osoba ranjeno. Među ranjenima je, prema raspoloživim podacima, 39 članova bolničkog osoblja, što pogađa upravo onu infrastrukturu koja bi u svakom primirju morala da ostane van domašaja.
Činjenica da se udar dogodio istog dana kada je iz Vašingtona stigla najava o obustavi napada otkriva jaz između političke poruke i situacije na terenu. Dok Bela kuća govori jezikom postignutog dogovora, izraelska vojska nastavlja operacije, a libanski jug i dalje beleži žrtve. Za evropske kancelarije, uključujući i one koje prate kako Srbija pozicionira svoju spoljnu politiku, to znači da se najavljeno smirivanje za sada čita kao izjava namere, a ne kao proverljiv prekid neprijateljstava.
Otvoreno ostaje pitanje koliko će Trampova reč o dogovoru izdržati pritisak prvih dana, ako se udari na jugu Libana nastave istim tempom. Kako vi gledate na američko jemstvo koje jedna strana proglašava postignutim, a druga uslovljava?
