Iran gađao američke baze u Kuvajtu posle udara na Kesm
CENTCOM tvrdi da je presreo iranske rakete ka Kuvajtu i Bahreinu posle udara na ostrvo Kesm, čime je primirje sa Vašingtonom dovedeno u pitanje.
- CENTCOM je 30. i 31. maja izveo "samoodbrambene udare" na iranske radarske i komandne sisteme za dronove na ostrvu Kesm i kod Goruka.
- Revolucionarna garda je rano 1. juna pokušala raketni napad na američku bazu u Kuvajtu kao odmazdu za udar na toranj na Siriku.
- CENTCOM tvrdi da je presreo dve balističke rakete ka Kuvajtu i tri ka Bahreinu, dok izveštaji govore o desetinama mrtvih i povređenih u Zalivu.
- Iran je 1. juna suspendovao pregovore sa SAD, a primirje koje je tek krpljeno ponovo je pod znakom pitanja.
Eskalacija na moreuzu Hormuz vraća Srbiju na onu istu tačku u kojoj smo bili pre nekoliko nedelja kada smo pisali o iranskoj pretnji zatvaranjem ovog koridora: cena nafte zavisi od ostrva udaljenog tri hiljade kilometara, a svaki novi udar oseti se na pumpama u Beogradu. Centralna komanda američke vojske (CENTCOM) saopštila je da je 30. i 31. maja izvela udare na iranske radarske i komandne sisteme za dronove na ostrvu Kesm i kod Goruka, opisujući ih kao “samoodbrambene” i navodeći pretnju brodarstvu u Zalivu.
Odgovor nije dugo čekao. Revolucionarna garda (IRGC) je rano 1. juna pokušala raketni napad na američku bazu Ali Al-Salem u Kuvajtu, kao odmazdu za udar na toranj na Siriku u iranskoj pokrajini Hormozgan. Time je serija uzajamnih udara, koja je trebalo da bude zamrznuta tek dogovorenim primirjem, ponovo prerasla u otvorenu vojnu razmenu između Teherana i Vašingtona.
Šta se zaista dogodilo na Kesmu i u Zalivu?
Kesm je za iransku vojsku mnogo više od turističkog ostrva na ulazu u moreuz Hormuz. Reč je o podzemnom “raketnom gradu” Revolucionarne garde, mreži tunela i lansirnih položaja smeštenoj na svega nekoliko desetina kilometara od najužeg dela koridora kroz koji prolazi petina svetske nafte. Udar na takvu lokaciju Teheran ne može da prelomi preko kolena, što objašnjava brzinu kojom je usledila odmazda.
Prema izveštaju kompanije Solace Global, bilans u Zalivu je težak. Stanje na dan 1. juna govori o najmanje:
- sedam poginulih u Kuvajtu,
- tri poginula i 29 povređenih u Saudijskoj Arabiji,
- tri poginula u Bahreinu.
CENTCOM je sa svoje strane tvrdio da je većina projektila presretnuta ili da nisu pogodili cilj. U saopštenju koje je prenela agencija Anadolija navodi se:
Dve iranske rakete ispaljene na Kuvajt pale su prekratko ili se raspale u letu, a tri rakete lansirane ka Bahreinu odmah su presretnute.
Primirje na papiru, rat na terenu
Najveća posledica ovih udara nije vojna nego diplomatska. Iran je 1. juna suspendovao pregovore sa Sjedinjenim Državama, pozivajući se na sukob Izraela i Hezbolaha u Libanu, dok predsednik Donald Tramp tvrdi da se razgovori ipak nastavljaju. Ta dva suprotna signala, jedan iz Teherana i jedan iz Vašingtona, najbolje pokazuju koliko je primirje krhko i koliko malo poverenja stoji iza njega.
Za evropsku perspektivu, a posebno za Srbiju, problem je dvostruk. S jedne strane je energetska izloženost: svaki skok cene barela zbog straha od zatvaranja Hormuza preliva se u troškove uvoza i u inflaciju. S druge strane je diplomatska, jer se otvara isto ono pitanje koje smo postavljali u tekstu o Rubio-vim pregovorima, da li je američka administracija u stanju da istovremeno bombarduje iranske položaje i da za stolom ubedi Teheran da odustane od svog raketnog programa.
Geopolitička realnost je da se svaka računica na moreuzu Hormuz meri u danima, ne u nedeljama. Ako se razmena udara nastavi, primirje koje je jedva sklopljeno postaće mrtvo slovo na papiru, a transatlantska veza će ponovo biti na ispitu oko toga ko snosi teret nove krize u Zalivu. Koliko će dugo Beograd moći da posmatra ovu eskalaciju kao daleku vest, a ne kao račun koji stiže na svako sledeće točenje goriva?
