Iran zatvorio Hormuz posle dva dana udara SAD

Za Srbiju, koja energente uvozi i čiji budžet osetljivo reaguje na svetsku cenu nafte, zatvaranje Moreuza Hormuz nije daleka vest sa Zaliva nego direktan signal za pumpe i kurs. Revolucionarna garda Irana proglasila je u sredu, 11. juna, potpuno zatvaranje tog plovnog puta za sve brodove i potvrdila da je njena mornarica već napala dva plovila, čime se krhko primirje sa Sjedinjenim Državama praktično urušilo posle dve uzastopne noći američkih udara po iranskoj teritoriji.

Centralna komanda američke vojske (CENTKOM) saopštila je da su njene snage, drugu noć zaredom, izvele dodatne udare na više ciljeva u Iranu, gađajući skladišta municije, komandne čvorove i sisteme protivvazdušne odbrane. Eksplozije su prijavljene u Bandar Abasu, Kešmu, Gorganu i Hengamu, dok je protivvazdušna odbrana aktivirana u pokrajini Fars. Teheran je odgovorio porukom da region ulazi u fazu otvorenog sukoba, a saopštenje Garde glasilo je da se, zbog nesigurnosti, Moreuz Hormuz proglašava zatvorenim za sve brodove, uz pretnju da će svako plovilo koje pokuša prolaz biti gađano.

Zašto je zatvaranje Hormuza važno za ceo svet?

Moreuz Hormuz je uska morska kapija između Persijskog i Omanskog zaliva kroz koju prolazi približno petina svetske trgovine naftom, uključujući najveći deo izvoza iz Saudijske Arabije, Iraka, Kuvajta i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Svaka pretnja zatvaranju tog koridora istorijski je podizala cenu nafte i osiguranja brodskog prevoza, jer alternativnih ruta gotovo da nema, a one koje postoje (naftovodi ka Crvenom moru) nose tek deo dnevnog protoka.

Pa ipak, tržišta su ovog puta reagovala umerenije nego što su mnogi očekivali. Cena barela zadržala se oko 91 do 94 dolara, daleko ispod scenarija od 200 dolara koji su pojedini analitičari predviđali za slučaj potpune blokade. Razloge treba tražiti u dva faktora: porastu američkog izvoza nafte, koji je deo manjka nadoknadio, i padu kineske potražnje, koja je oslabila ukupni pritisak na traženje. Za beogradske pumpe to znači da nagli skok cena nije izvestan u prvim danima, ali da svaka dalja eskalacija može da pomeri kurs i fiskalni okvir koji Vlada priprema za jesen.

Kako je došlo do otvorenog sukoba?

Eskalacija je počela kada je iznad Moreuza Hormuz oboren američki helikopter, posle čega je Iran udario američke baze u Bahreinu, Kuvajtu i Jordanu, mada bez američkih žrtava. Vašington je odgovorio dvema noći udara po iranskoj teritoriji, uz upozorenje da će Teheran platiti cenu zbog zastoja u pregovorima. Američki sekretar za rat Pit Hegset poruku je sažeo rečenicom da će, ako se mora pregovarati bombama, pregovarati bombama, što je signaliziralo da Bela kuća eskalaciju vidi kao polugu za povratak Irana za pregovarački sto.

Dvomesečno primirje, postignuto posle ranijeg kruga sukoba, sada je tri puta u jednoj nedelji bilo testirano i konačno urušeno zatvaranjem Hormuza. U regionalnim prestonicama, od Rijada do Abu Dabija, glavna briga jeste sopstveni naftni izvoz, koji prolazi istom morskom kapijom, dok zalivske države traže diplomatske kanale da spreče dalji skok cena. Za Srbiju, koja stabilnost svetskih cena energenata oseti u roku od nedelja, ključno pitanje nije ko je odgovoran za prvi udar, već koliko dugo će plovni put ostati zatvoren. Sledeći dani pokazaće da li je ovo trenutna demonstracija sile ili početak dužeg zastoja koji bi pogodio i budžete daleko od Zaliva.

Da li će zatvaranje Hormuza ostati pretnja na papiru ili će promeniti cenu goriva i u Srbiji?