Oficir CIA krio 40 miliona u zlatu kroz lažni program
Visoki oficir CIA navodno je smislio izmišljeni poverljivi program da bi preusmerio milione državnog novca, a FBI mu je u kući našao 303 zlatne poluge, dva miliona dolara keša i 35 luksuznih satova.
- Bivši visoki oficir CIA Dejvid Ras optužen je da je iz državne kase izvukao milione kroz program koji nikada nije postojao.
- FBI je u raciji 18. maja zaplenio 303 zlatne poluge vredne oko 40 miliona dolara, dva miliona dolara u kešu i 35 luksuznih satova.
- Ras je radio u Direktoratu CIA za nauku i tehnologiju, koji izrađuje tehničke obaveštajne alate.
- Tereti se i da je posle otpusta iz mornarice lažno prijavio sate vojnog odsustva i uzeo oko 77.000 dolara.
Slučaj koji se otvara u Vašingtonu deluje udaljeno od Beograda, ali pogađa samo srce poverenja u zapadne obaveštajne strukture, one iste prema kojima se i Srbija određuje u svakom razgovoru o bezbednosti i evropskoj perspektivi. Američki mediji navode da je bivši visoki oficir Centralne obaveštajne agencije Dejvid Ras optužen za krađu javnog novca, i to ne sitnom prevarom nego konstrukcijom čitavog izmišljenog poverljivog programa koji je služio kao paravan.
Prema navodima istrage, Ras je osmislio lažni poverljivi program o kontinuitetu vlade u slučaju nuklearnog rata, dakle scenario u kojem država mora da nastavi da funkcioniše i kada redovne institucije više ne postoje. Takvi programi po prirodi stvari nose najviši stepen tajnosti i podležu najmanjoj spoljnoj kontroli, što je, kako tužilaštvo tvrdi, bila upravo poenta. Pod plaštom nacionalne bezbednosti, novac se mogao kretati bez uobičajenih provera.
Kako se izmišljeni program pretvorio u zlato?
Tužilaštvo navodi da je Ras lažni program iskoristio da ubedi vojnog izvođača radova da kupi velike količine zlata, navodno za potrebe države. Umesto u trezor neke agencije, poluge su završile u njegovoj kući. Racija FBI od 18. maja dala je opipljivu sliku razmera: 303 zlatne poluge čija se vrednost procenjuje na oko 40 miliona dolara, uz dva miliona dolara gotovine i 35 luksuznih satova.
Posebno je indikativno gde je Ras radio. Direktorat za nauku i tehnologiju jeste deo CIA koji pravi tehničke obaveštajne alate, od senzora do sistema za prikupljanje podataka, pa je za laika teško da razluči šta je legitiman tajni projekat a šta paravan. Upravo ta neprozirnost, koja je inače operativna prednost obaveštajne službe, ovde se, prema optužnici, okrenula protiv same institucije.
Šta ovaj slučaj znači šire?
Optužnica ne staje na zlatu. Ras se tereti i da je posle otpusta iz mornarice lažno prijavio sate vojnog odsustva i tako uzeo oko 77.000 dolara, što sugeriše obrazac ponašanja koji je prethodio velikoj šemi. Za američke kontraobaveštajne i interne nadzorne mehanizme, pitanje nije samo koliko je novca nestalo, nego kako je jedan čovek u sistemu sa višestrukim slojevima provere uspeo da godinama vodi program koji ne postoji.
Za posmatrača iz Beograda, ova priča je koristan podsetnik da ni najmoćnije službe nisu imune na zloupotrebu iznutra, i da tajnost, koja se često brani kao garant bezbednosti, istovremeno može biti i najsigurnije skrovište za prevaru. Dok američko pravosuđe vodi postupak, ostaje otvoreno pitanje koliko je sličnih, manje upadljivih konstrukcija prošlo nezapaženo. Verujete li da sistemi nadzora u velikim obaveštajnim službama mogu da uhvate prevaru pre nego što dosegne razmere od 40 miliona dolara?
