Iran spreman na žešći rat, brent iznad 101 dolara

Visok zvaničnik Islamske Republike prvi put je javno poručio da Teheran nema nameru da popusti pred američkom pomorskom blokadom i da će pojačati udare ako Sjedinjene Države nastave da gađaju iransku teritoriju. Poruka stiže dan pošto smo javili o potapanju pet iranskih tankera i raketnom napadu na američku bazu u Jordanu, i direktno se oseća na svetskom tržištu nafte, čije kretanje preko cene goriva i uvoznih računa dopire i do zemalja poput Srbije koje energente najvećim delom uvoze.

Ukratko:

• Brent nafta u sredu je prvi put od jula zatvorila iznad 100 dolara, a u četvrtak se drži blizu 101 dolara po barelu
• Američka vojska je potopila pet iranskih tankera, Iran je uzvratio raketama na bazu u Jordanu i napadima na dva razarača
• Revolucionarna garda tvrdi da je zaplenila američku bespilotnu podmornicu, Pentagon kaže da se pokvarila
• Tramp najavljuje da će sukob trajati i posle novembarskih izbora za Kongres

Zašto brent probija sto dolara

Brent je u sredu skočio 3,4 odsto i prvi put od jula zatvorio u trocifrenom rasponu, a u četvrtak se drži blizu 101 dolara po barelu. Zapadnoteksaška nafta trguje se iznad 96 dolara. Od početka godine brent je skuplji za oko 70 odsto, iako je i dalje ispod ratnog rekorda od 126 dolara po barelu, dostignutog u aprilu, delom zahvaljujući sirovoj nafti koja i dalje izlazi iz Zaliva mimo blokade.

Iranski zvaničnik, koji nije hteo da bude imenovan jer govori o osetljivim pitanjima, kaže da je Teheran od aprila obnovio vojne kapacitete i da ima dovoljno raketa za dugotrajan sukob. Priznao je da ekonomski pritisak raste, ali tvrdi da iransko rukovodstvo veruje da nema izbora osim da nastavi da se bori dok se ne uveri da Vašington više neće smeti da napadne. Inflacija u Iranu je ubrzala na skoro 90 odsto, rijal brzo gubi vrednost, a zemlja pod blokadom jedva uspeva da izveze naftu.

Pet potopljenih tankera i raketni napad na Jordan

Američka Centralna komanda saopštila je da su njene snage u sredu uništile pet iranskih naftnih tankera, četiri, Kaviz, Čarminar, Horizon 1 i Rijesko, u Omanskom zalivu, a peti, Derja, kod ostrva Karg. Napad je usledio pošto je Revolucionarna garda, prema američkim navodima, u prethodna dva dana dvaput pokušala da balističkim raketama pogodi američki ratni brod, koji je oba puta izbegao udar.

“Iran nastavlja da pokušava da pogodi američke ratne brodove, i svaki put kada to urade ili pokušaju da urade, izgubiće tankere.”

Poručio je državni sekretar Sjedinjenih Država Marko Rubio u izjavi za medije, braneći odluku o potapanju tankera.

Iran je uzvratio sa 20 balističkih raketa na bazu Al Azrak u Jordanu, koju koriste američke snage. Jordanska protivvazdušna odbrana oborila je 18 raketa, dve su pale u nenaseljenom području, i nije bilo povređenih. Iranski zvaničnici tvrde da su iste noći gađali i dva američka razarača, DDG-119 i DDG-53, a Revolucionarna garda saopštila je da je ukupno napadnuto ili gađano deset brodova u blizini Ormuskog moreuza, uključujući osam tankera.

“Kao odgovor na agresivne poteze Sjedinjenih Država protiv iranskih naftnih tankera, oružane snage napale su američke vojne baze i objekte u Jordanu.”

Navelo je Ministarstvo spoljnih poslova Irana u saopštenju, dok je predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bagir Galibaf u obraćanju poslanicima poručio da je “doba srazmernih odgovora završeno”.

Sporna podmornica i pooštrena retorika

Revolucionarna garda je u utorak, 8. septembra, saopštila preko državne televizije da je zaplenila američku bespilotnu podmornicu na ulazu u Ormuski moreuz.

“Pomorske snage Revolucionarne garde zaplenile su jednu od najmodernijih, bespilotnih i pametnih podmornica američke terorističke vojske na ulazu u Ormuski moreuz.”

Pentagon je istog dana odgovorio da se bespilotna podvodna letelica jednostavno pokvarila dok je nadzirala regionalne vode, i da nije nosila poverljivu sonarsku ni radarsku opremu. Sekretar Vrhovnog saveta nacionalne bezbednosti Irana Mohsen Rezai je tim povodom poručio da je “vojni stav prema američkim snagama iz temelja promenjen”, najavljujući oštriji pristup Teherana prema američkim brodovima i bazama u regionu.

Blokada steže iransku privredu, Tramp najavljuje dug rat

Američka centralna komanda navodi da je do 7. septembra, u sklopu sprovođenja blokade iranskih luka, preusmerila 94 trgovačka broda, tri onesposobila i na dva se ukrcala. Cilj je da se Teheran ekonomski prisili da ponovo otvori Ormuski moreuz i vrati se pregovorima, dok iransko rukovodstvo i dalje tvrdi da ima pravo da kontroliše saobraćaj kroz moreuz i redovno gađa brodove koji njime prolaze bez njegove dozvole.

Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp poručio je da će sukob trajati i posle novembarskih izbora za Kongres i da značajnijeg pojeftinjenja goriva u Americi neće biti pre toga. Dizel je u Sjedinjenim Državama dostigao rekordnu cenu, a zalihe bi ovog meseca trebalo da padnu na najniži nivo u više od dvadeset godina, prema podacima Uprave za energetske informacije. Predsednik Irana Masud Pezeškijan i dalje poziva na pregovore radi ublažavanja ekonomskog pritiska na sopstvenu zemlju, ali bezbednosni vrh u Teheranu, sudeći po tonu poslednjih dana, trenutno vodi glavnu reč.

Zvaničnih mirovnih razgovora između Vašingtona i Teherana nije bilo mesecima, a sukob koji je počeo krajem februara sada ulazi u sedmi mesec bez najave prekida. Sledeći signal hoće li se rat dodatno rasplamsati ili privremeno smiriti očekuje se tek kada blokada Ormuskog moreuza i sankcije protiv preostalih iranskih trgovinskih partnera pokažu prve konkretne posledice na iransku spoljnu trgovinu.