Gateres u Haitiju dok nasilje bandi eskalira
Generalni sekretar UN obišao bazu nove međunarodne bezbednosne snage u Port-o-Prensu, dok UN saopštava da je u Haitiju ove godine ubijeno 2.300 ljudi, a 1,5 miliona raseljeno.
- Generalni sekretar UN Antonio Gateres posetio je 16. juna Port-o-Prens u jednodnevnoj poseti i obišao bazu nove međunarodne bezbednosne snage.
- UN navodi da je u Haitiju ove godine ubijeno 2.300 ljudi, još 100 oteto, a 1,5 miliona ljudi je raseljeno.
- Bande okupljene u federaciju Viv Ansanm kontrolišu oko 70 odsto Port-o-Prensa, a Vašington ih je označio terorističkom organizacijom.
- Poseta je usledila posle vikenda u kome je u Site Soleju ubijeno, ranjeno ili nestalo više od 30 ljudi.
Za diplomatske kancelarije u Briselu i Vašingtonu, Haiti je već godinama test izdržljivosti multilateralnog odgovora na urušavanje države, a za Beograd, koji prati kako se kroje pravila međunarodnih bezbednosnih misija, ono što se dešava na Karibima nije udaljena egzotika nego presedan. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gateres doputovao je 16. juna u Port-o-Prens u jednodnevnu posetu i obišao bazu nove međunarodne bezbednosne snage, u trenutku kada haićanska prestonica ostaje gotovo u potpunosti pod kontrolom oružanih bandi.
Poseta nije slučajno tempirana. Usledila je posle vikenda u kome je u sirotinjskom naselju Site Solej, jednom od najsiromašnijih delova Port-o-Prensa, ubijeno, ranjeno ili nestalo više od trideset ljudi. Gateres je, obilazeći bazu, ocenio da raspoređivanje nove snage “nudi stvarnu priliku da se obuzda nasilje”, birajući oprezan jezik koji ne obećava brz preokret, ali signalizira da UN ne odustaje od angažmana.
Koliko je duboka kriza u Port-o-Prensu?
Brojke koje su Ujedinjene nacije iznele uz posetu opisuju razmere sloma. Samo ove godine u Haitiju je ubijeno 2.300 ljudi, još stotinu je oteto, a oko milion i po stanovnika je raseljeno iz svojih domova. To nije statistika rata između dve države, već posledica unutrašnjeg urušavanja u kome je institucionalna vlast praktično nestala sa ulica prestonice.
Bande okupljene u federaciju Viv Ansanm, koju je Vašington označio terorističkom organizacijom, kontrolišu oko sedamdeset odsto Port-o-Prensa. One drže ključne saobraćajnice, luku i prilaze gradu, što znači da i humanitarna pomoć i kretanje civila zavise od njihove volje. U takvom okruženju svaka međunarodna misija, ma kako pažljivo planirana, ulazi na teren gde država više ne drži monopol na silu.
Nova bezbednosna snaga, čiju je bazu Gateres obišao, zamišljena je kao instrument koji bi trebalo da povrati makar deo te kontrole. Hjuman rajts voč je, međutim, ocenio da polumere neće biti dovoljne i pozvao na “punu misiju UN” u Haitiju, što je zahtev koji prebacuje teret odluke na Savet bezbednosti i njegove stalne članice.
Zašto je Gateresova poseta važna izvan Kariba
Generalni sekretar je svojim dolaskom poslao poruku koja se čita na nekoliko adresa istovremeno. Prema bandama, to je signal da međunarodna zajednica nije napustila Haiti uprkos tome što je prethodna misija, vođena uz pomoć stranih kontingenata, ostala daleko od ciljeva. Prema članicama UN, to je podsećanje da je za stvarni efekat potrebno više od simboličnog prisustva: jasan mandat, finansiranje i ljudstvo.
Za posmatrače u Evropi i regionu, haićanski slučaj je merilo onoga što multilateralizam danas može da postigne kada je suočen sa nedržavnim akterima koji kontrolišu teritoriju. Iskustvo iz Port-o-Prensa pokazuje koliko je tanka granica između stabilizacione misije i još jednog odloženog odgovora, i koliko brzo nedostatak odlučnosti postaje deo problema.
Gateres je oprezno govorio o “prilici”, ne o rešenju, jer i sam zna da je razlika između jednog i drugog upravo ona političke volja koja se ne meri brojem vojnika nego spremnošću velikih sila da preuzmu odgovornost. Da li će nova bezbednosna snaga dobiti mandat i sredstva koja joj omogućavaju da tu priliku iskoristi, ili će Haiti ostati primer dokle seže nemoć međunarodnog sistema?
