Kolumbija zaklela novog predsednika u Kaliju, ne u Bogoti

Kolumbija je u petak, 7. avgusta, dobila novog predsednika u gradu koji nije glavni, a Beograd bi trebalo da to zabeleži iz dva razloga: jedan je aritmetički, jer se u Latinskoj Americi zaokružuje grupa vlada bliskih Vašingtonu, a taj kontinent nosi blok glasova u telima u kojima srpska diplomatija računa svaki pojedinačno i u kojima je nekoliko država tog dela sveta u prethodnoj deceniji menjalo stav o kosovskoj nezavisnosti. Drugi je suštinski: Abelardo de la Espriela je istog dana, pred vojskom, objavio da je pregovaranje sa naoružanim akterima na teritoriji sopstvene države završena stvar, što je politika koja se u Evropi retko izgovara tako otvoreno.

Zakletvu je položio oko 16.30 po lokalnom vremenu, kao 36. predsednik Kolumbije, u auditorijumu univerziteta u Kaliju, trećem gradu zemlje na jugozapadu. Lentu mu je predao predsednik Senata Onorio Migel Enrikez Pineda. Ceremonija van Bogote prekinula je tradiciju dužu od sto godina i tražila je da poslanici prethodno odobre premeštanje sednice Kongresa, što je novi predsednik obrazložio obećanjem da će vlast vraćati regionima.

Zašto ceremonija nije održana u Bogoti?

Kali nije izabran zbog protokola. Jugozapad Kolumbije je područje na kome operišu disidentske frakcije demobilisanog FARC, koje su odbile mirovni sporazum potpisan pre deset godina, kartel Klan del Golfo i Nacionalna oslobodilačka vojska (ELN). Grad je danima pre ceremonije bio pod pojačanim obezbeđenjem, sa oklopnim vozilima duž prilaza i policijskim kontrolama u kojima su vozila pregledana zbog eksploziva.

Prvobitna zamisao bila je da se sve održi u kasarni, kao poklon oružanim snagama. Odlazeći predsednik Gustavo Petro je to zaustavio.

„Zakon propisuje gde je sedište Kongresa, i na sednici Kongresa novi predsednik mora da stupi na dužnost, isto kao što smo to učinili ja i svi ostali”, napisao je Petro na mreži X nekoliko dana pre ceremonije.

Kompromis je bio podeljen dan: zakletva pred poslanicima na univerzitetu, pa odlazak u obližnji vojni bataljon, gde je održan inauguracioni govor pred vojnicima.

Poruka vojsci: dijalog je iscrpljen

Advokat i biznismen od 48 godina, bez ranije izborne funkcije, koji je kampanju uglavnom sam finansirao i koga pristalice zovu El Tigre, iskoristio je taj govor da odbaci pregovarački pristup svog prethodnika.

„Šaljem čvrstu poruku narodu: počelo je vreme za povratak reda, autoriteta i slobode”, rekao je De la Espriela u prvom obraćanju u svojstvu predsednika.

Uz obećanje da će „nemilosrdno poraziti narko-terorizam”, dodao je i da „neće biti prostora za manevre koji podrivaju stabilnost nacije”, te da je „opcija dijaloga potpuno iscrpljena”. Formulacija je važna zato što ne govori samo o metodu nego i o statusu druge strane: grupa sa kojom se ne pregovara nije politički sagovornik nego meta.

Rez od 40 odsto i povratak nafti

Ekonomski deo programa najavljen je u istom danu i sa istom oštrinom. De la Espriela je poručio:

• smanjenje državne potrošnje do 40 odsto
• širenje proizvodnje nafte i gasa, uključujući ono što je nazvao „razvojem odgovornog i održivog frakinga”
• jačanje državne naftne kompanije Ekopetrol
• ulazak Kolumbije u regionalnu koaliciju protiv trgovine drogom pod imenom Štit Amerika, nastalu na samitu koji je Vašington ugostio u martu
• obnovu diplomatskih odnosa sa Izraelom i prekid odnosa sa Kubom i Nikaragvom, koje je nazvao tiranijama

Poslovnim ljudima je rekao da će mu vlada biti „partner u ulaganju u Kolumbiju”, uz obrazloženje da zemlja ne može da pristane na dokazane rezerve nafte koje traju još svega nekoliko godina ni na pad gasnih rezervi.

Vašington obećao milijardu dolara

Stejt department je istog petka saopštio da Trampova administracija namerava da, uz saglasnost Kongresa, obezbedi milijardu dolara bezbednosne pomoći. U saopštenju stoji da je taj paket „kamen temeljac obnovljenog partnerstva”. Tramp je lično podržao kampanju De la Espriele, a američku delegaciju na ceremoniji predvodio je vršilac dužnosti državnog tužioca Tod Blanš.

Spisak zvanica govori koliko je ovo shvaćeno kao regionalni događaj, a ne kao unutrašnja svečanost. Došli su španski kralj Felipe Šesti, argentinski predsednik Havijer Milej, ekvadorski predsednik Danijel Noboa i čileanski političar Hose Antonio Kast, kao i predsednik FIFA Đani Infantino.

Bez Santosa, bez levice

Ono što se u izveštajima lako previdi jeste ko nije bio u sali. Novi predsednik je bivšim šefovima države Huanu Manuelu Santosu i Ernestu Samperu zabranio dolazak, pozivajući se na koherentnost i distancu od tradicionalne politike. Santos je čovek koji je 2016. potpisao mirovni sporazum sa FARC-om i za to iste godine dobio Nobelovu nagradu za mir. Njegovo odsustvo sa ceremonije na kojoj je proglašen kraj dijaloga nije bila protokolarna sitnica nego najkraća moguća ilustracija promene kursa.

Poslanici Istorijskog pakta, koalicije koja ima najviše mesta u Kongresu, bojkotovali su ceremoniju. Petro je isprva osporavao rezultat drugog kruga od 21. juna, u kome je De la Espriela pobedio Ivana Sepedu, tvrdeći da su brojanja izmenjena; Nacionalni izborni savet potvrdio je rezultat 25. juna, međunarodni posmatrači su tvrdnju odbacili, a Petro je na kraju rekao da će ishod poštovati. Na dan inauguracije protesti su izbili u Kaliju, Bogoti i Barankilji.

Horhe Restrepo, profesor ekonomije na Univerzitetu Haverijana u Bogoti, ocenio je da tesna izborna razlika najavljuje težak mandat.

„Njegov današnji diskurs, njegov govor, zapravo pokazuje nedostatak detalja, mnogo namera, mnogo političkih načela kojima se udaljava od prethodne leve progresivne vlade Gustava Petra”, rekao je Restrepo, uz ocenu da će mu upravo taj nedostatak detalja otežati da ostvari obećanu „naciju čuda”.

Mandat traje četiri godine, a prvi konkretan rok već je upisan u kalendar: prva diplomatska poseta nove administracije Izraelu zakazana je za oktobar, i po njoj će se videti koliko od objavljenog spoljnopolitičkog zaokreta ide dalje od govora u kasarni.