Lula pobedio Flavija Bolsonara, on traži poništenje izbora

Luiz Inasio Lula da Silva osvojio je u nedelju, 25. oktobra 2026, drugi krug predsedničkih izbora u Brazilu i obezbedio četvrti mandat, ne uzastopni. Kada je prebrojano 100 odsto glasova, izborni sud mu je pripisao 51,8 odsto, dok je Flavio Bolsonaro dobio 48,2 odsto. Razlika iznosi skoro 4,4 miliona glasova. Bolsonaro nije priznao poraz, a prema američkoj televiziji CBS News zatražio je da se rezultat poništi.

Novi mandat počinje 5. januara 2027. Lula, koji u utorak puni 81 godinu, gledao je prebrojavanje u hotelu u Sao Paulu sa suprugom Rosanđelom da Silva, a okupljeni simpatizeri slavili su unutar i ispred hotela.

Zašto je glasanje produženo za dva sata?

Odluku je tri minuta pre zvaničnog zatvaranja birališta doneo sudija Vrhovnog suda Kristijano Zanin, na zahtev obe kampanje. Lulin tim tražio je produženje zbog problema sa autobusima koji voze građane do biračkih mesta u Sao Paulu i Salvadoru, gradovima koji uglavnom naginju aktuelnom predsedniku. Bolsonarov tim se pozvao na jake kiše na jugu zemlje, gde je on favorit.

Posledica je bila zbrka. U Braziliji su volonteri koji su nadzirali brojanje u jednoj školi većinom otišli 15 do 20 minuta po zatvaranju, a na jednom biračkom mestu u Rio de Žaneiru glasačke mašine su već bile ugašene i nisu mogle da se ponovo uključe. Nije poznato koliko je biračkih mesta ostalo otvoreno posle zvaničnog roka, a prebrojavanje je zakasnilo dva sata.

U saveznoj državi Baija najmanje 75 gradskih autobusa nije izašlo iz garaža, navela je izborna sudija, koja je naložila hapšenje sekretara za mobilnost Salvadora, Pabla Souze. Gradonačelnik Bruno Reis, Bolsonarov saveznik, okrivio je sindikaliste da su nezakonito nalepili materijal Radničke partije na vozila. Bolsonarov saveznik Nikolas Ferreira primetio je da je Zanin ranije bio Lulin advokat.

Šta je Lula poručio

Lula je tokom dana novinarima rekao: „Nećemo dozvoliti da nas pokradu gradonačelnici, guverneri ili biznismeni.” Dodao je da ti ljudi „moraju da poštuju demokratiju”. U pobedničkom govoru okrenuo se i protivniku, a poruku o suverenosti ponovio je više puta (citati su u našem prevodu).

„Ovo je bio poraz poricanja i laži. Moram da priznam da sam se osećao postiđeno svaki put kad sam prisustvovao debati.”

Isto veče rekao je i: „Ili će domovina ostati slobodna, ili ćemo umreti za Brazil. Ova zemlja neće pristati da bude ničije dvorište.” Na kraju kampanje, objašnjava CBS, Lula je tvrdio da bi Bolsonarova vlast Sjedinjenim Državama dala kontrolu nad Brazilom.

Šta Bolsonaro traži

Flavio Bolsonaro, senator Liberalne partije, sin je bivšeg predsednika Žaira Bolsonara, koga je Lula porazio 2022. Otac je u kućnom pritvoru zbog pokušaja državnog udara, a sin je u kampanji obećao da će tražiti amnestiju za njega. Odluka o produženju glasanja mogla bi da povuče pravnu reakciju njegovog tabora.

Kampanju mu je opteretila i istraga o korupciji, pranju novca i utaji poreza. Priznao je da je primio oko 12 miliona dolara od bankara Danijela Vorkara za film o životu svog oca. Na biračkom mestu u Rio de Žaneiru rekao je: „Vreme stvarne promene je stiglo. Brazil ne može da ide još četiri godine ovom putanjom.”

Zašto je ishod neuobičajen

U prvom krugu Bolsonaro je vodio sa 47 prema 45 odsto, razlika je bila 2,2 miliona glasova. Od pada vojne diktature 1985. prvi je put da predsednik postane kandidat koji je u prvom krugu bio drugi. U tom krugu nije izašlo više od 33 miliona od skoro 160 miliona birača.

Lula je posle prvog kruga reorganizovao kampanju, obratio se mladima i izveo milione ljudi na ulice u odbranu demokratskih vrednosti. Pomogle su i mere vlade: program otpisa dugova za mala preduzeća, besplatan javni prevoz vikendom i odluka Senata o ukidanju šestodnevne radne nedelje.

Pobeda ima i spoljnopolitičku težinu. Latinska Amerika poslednjih godina sve češće bira desnocentrične predsednike bliske američkom predsedniku Donaldu Trumpu. Brazil, najveća ekonomija regiona sa BDP-om od 2,6 biliona dolara godišnje, i Meksiko, dve najmnogoljudnije zemlje, ostaju pod levocentričnim vođstvom, uprkos carinama koje je Vašington uveo na brazilski izvoz. Trump je u nedelju rekao da prati izbore, ali nije podržao nijednog kandidata.

Lula je politiku započeo sedamdesetih kao sindikalni vođa, a predsednik je prvi put postao 2002. Proveo je 580 dana u zatvoru, posle čega je Vrhovni sud poništio presudu zbog pristrasnosti sudije. Mediji ocenjuju da je ovo verovatno poslednja pobeda njegove karijere.