Izrael izostavljen iz sporazuma sa Iranom, Netanjahu pod udarom
Izraelski zvaničnici tvrde da im memorandum o razumevanju nije pokazan, uprkos Trampovoj tvrdnji da je kopiju prosledio. Sporazum izaziva bes preko celog političkog spektra, četiri meseca pred izbore.
- Izraelski zvaničnik tvrdi da Izraelu nije pokazan memorandum o razumevanju, uprkos Trampovoj izjavi da je kopiju prosledio
- Sporazum izraelski zvaničnici vide kao strateški i politički poraz, a stiže oko četiri meseca pred izbore
- Bes se širi celim političkim spektrom: bivši premijer Ehud Barak i lider opozicije Jair Lapid oštro kritikuju Netanjahua
- Dokument zahteva da Izrael obustavi vojne operacije u Libanu, čime se dodatno sužava manevar premijera
Za Srbiju, koja godinama balansira odnose i sa Vašingtonom i sa akterima na Bliskom istoku, novi sporazum Sjedinjenih Država i Irana nije udaljena vest: on pokazuje koliko brzo i jedan blizak saveznik može biti isključen iz odluka koje ga direktno pogađaju. Izraelska vlada tvrdi da joj tekst memoranduma o razumevanju nije pokazan, iako je američki predsednik Donald Tramp javno izjavio da je kopiju prosledio. Reč je o sporazumu koji izraelski zvaničnici opisuju kao strateški i politički poraz, i koji produbljuje napetost sa Vašingtonom u trenutku kada je Benjamin Netanjahu već u predizbornoj kampanji.
Hronologija dana bila je rečita. Dok je Tramp objavljivao i potpisivao dokument, Netanjahu je ćutao. To ćutanje, neuobičajeno za premijera koji godinama gradi sliku nezaobilaznog sagovornika Bele kuće, samo je pojačalo utisak da je Jerusalim ostao po strani. Izraelski zvaničnik je izjavio da memorandum o razumevanju nije pokazan izraelskoj strani, čime se otvara pitanje koliko je transatlantska, odnosno izrazito američko-izraelska veza, zaista koordinisana u praksi, a ne samo u izjavama.
Zašto je Netanjahu na udaru i kod kuće?
Reakcije unutar Izraela bile su brze i nedvosmislene. Bivši premijer Ehud Barak ocenio je da Izrael plaća cenu Netanjahuove oholosti i slepila, prebacujući odgovornost direktno na aktuelnog premijera. Lider opozicije Jair Lapid otišao je korak dalje i nazvao sporazum jednim od najšokantnijih neuspeha izraelske spoljne i bezbednosne politike. Kada se ovako oštre formulacije čuju i sa leve i sa desne strane političke scene, jasno je da nije reč o uobičajenom predizbornom nadmetanju, već o širem osećaju da je zemlja zatečena.
Politička aritmetika dodatno zaoštrava situaciju. Izbori u Izraelu zakazani su za jesen 2026, dakle za oko četiri meseca, a Netanjahu ulazi u kampanju sa pričom o sporazumu koji je sklopljen bez njega i mimo njega. Za premijera koji je svoju karijeru gradio na tvrdom kursu prema Teheranu, percepcija da je Iran dobio dogovor sa Vašingtonom, dok je Izrael ostao bez uvida u tekst, težak je teret. Opozicija to vidi kao priliku, a deo njegove sopstvene baze kao izdaju ranijih obećanja.
Šta sporazum konkretno traži od Izraela?
Sadržaj dokumenta dodatno komplikuje Netanjahuov položaj. Sporazum zahteva da Izrael obustavi vojne operacije u Libanu, što zadire u jedno od najosetljivijih bezbednosnih pitanja za izraelsku javnost i vojni vrh. Obustava operacija u Libanu nije tehnička stavka: ona menja način na koji Izrael odgovara na pretnje sa severne granice i ograničava premijerov prostor za demonstraciju sile, upravo u trenutku kada mu je takva slika politički najpotrebnija.
Za Vašington, sporazum je deo šireg pokušaja da se smanji rizik od novog rata na Bliskom istoku. Za Jerusalim, on otvara pitanje pouzdanosti najvažnijeg saveznika i granica sopstvenog uticaja. Ako se potvrdi da memorandum zaista nije podeljen sa izraelskom stranom pre potpisivanja, biće teško vratiti utisak ravnopravnog partnerstva koji je Netanjahu godinama negovao. Sledeća nedelja, u kojoj se očekuju prve detaljnije izraelske reakcije i moguća pojašnjenja iz Bele kuće, pokazaće da li je reč o privremenom nesporazumu ili o trajnom zahlađenju.
Da li mislite da će Netanjahu uspeti da pretvori ovaj poraz u predizbornu mobilizaciju, ili je sporazum sa Iranom početak njegovog političkog kraja?
