Tramp upozorio Netanjahua dok primirje sa Iranom traje

Sjedinjene Države su 9. juna, na stodrugi dan rata na Bliskom istoku, uputile neobično otvorenu poruku svom najbližem savezniku: predsednik Donald Tramp upozorio je izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da bude oprezan sa novim udarima na Iran i da bi se, ako nastavi sa napadima, vrlo brzo mogao naći sam. Za Srbiju, koja gorivo uvozi po cenama formiranim na svetskom tržištu i koja u regionu ima znatnu dijasporu, svako zaoštravanje na ovom frontu nije apstraktna vest: ono se preliva na cenu barela, na sigurnost pomorskih ruta i na računicu evropskih vlada koje već mesecima balansiraju između savezništva sa Vašingtonom i straha od novog talasa izbeglica.

Poruka iz Bele kuće dolazi u trenutku kada primirje između Irana i Izraela, dogovoreno posle najtežih nedelja sukoba, formalno i dalje opstaje, ali ga obe strane opisuju kao izuzetno krhko. Iran je obustavio vojne operacije, ali je upozorio da bi borbe mogle da se nastave ako Izrael nastavi sa udarima, posebno preko libanskog fronta. Teheran istovremeno poručuje da kod druge strane ne vidi iskrenu volju za dogovor, što Vašingtonu sužava prostor za posredovanje.

Zašto je primirje i dalje krhko?

Predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bager Galibaf ocenio je da je primirje krhko i da može da se uruši zbog, kako je naveo, ponovljenih izraelskih kršenja dogovora. Njegova ocena nije samo retorika za domaću publiku: ona oslikava računicu po kojoj svaka strana čuva pravo da odgovori, a nijedna ne želi da izgleda kao ona koja je prva popustila.

Na terenu se to vidi jasno. Izrael je 9. juna gađao petrohemijski kompleks Mahšahr na jugozapadu Irana, a iranski mediji javili su da u napadu nije bilo žrtava. Istog dana, libanski Hezbolah izveo je šesnaest operacija protiv izraelskih snaga u južnom Libanu, koristeći dronove, navođene rakete i artiljeriju. Nešto ranije, u izraelskim udarima na Liban između 7. i 8. juna, prema libanskim navodima, poginulo je pet ljudi u Tiru i dvoje u južnim predgrađima Bejruta, uz više od dvadeset ranjenih.

Upravo zato je libanski front postao mesto na kojem se primirje najlakše može srušiti. Dogovor o prekidu vatre odnosi se prevashodno na direktnu razmenu udara između Irana i Izraela, ali Hezbolah i druge snage koje Teheran podržava ostaju izvan tog okvira, pa svaka njihova akcija nosi rizik da uvuče glavne aktere nazad u otvoreni sukob.

Šta Tramp porukom želi da postigne

Upozorenje upućeno Netanjahuu treba čitati kao pokušaj Vašingtona da zadrži kontrolu nad dinamikom koju je sam pomogao da se zaustavi. Tramp je primirje predstavio kao svoj diplomatski uspeh, pa svaki novi izraelski udar koji bi ga srušio direktno bi pogodio i kredibilitet Bele kuće. Poruka da bi Netanjahu mogao da ostane sam nosi jasnu pretnju: bez američke političke i vojne zaleđe, Izrael bi u eventualnom novom krugu eskalacije bio znatno izloženiji.

Izrael, sa svoje strane, ne odustaje od prava na odgovor. Netanjahu je već poručio da je vatra zaustavljena, ali da će reakcija biti punom snagom ako Iran ponovo napadne. Time je definisao crvenu liniju koja primirje drži na snazi samo dok je niko ne pređe, a istorija ovog rata pokazuje koliko se takva linija lako pomera.

Za sada, dakle, primirje traje, ali počiva na ravnoteži straha, a ne na poverenju. Vašington pokušava da ohladi svog saveznika, Teheran čuva pravo na odgovor, a libanski front ostaje varnica koja u svakom trenutku može da zapali ono što je tek privremeno ugašeno. Koliko dugo, po vašem mišljenju, jedno primirje može da opstane ako ga nijedna strana zapravo ne smatra konačnim?