Netanjahu prvi put za tri meseca, opozicija ga oštro napala
Izraelski premijer je u prvom obraćanju novinarima posle tri meseca izbegao da kritikuje sporazum SAD i Irana, dok ga je opozicija optužila za najveću stratešku grešku u istoriji zemlje.
- Netanjahu je posle tri meseca održao prvu konferenciju za novinare i izbegao da kritikuje sporazum SAD i Irana.
- Lider Demokratske partije Jair Golan nazvao je sporazum najvećom strateškom greškom u istoriji Izraela.
- Ministri Itamar Ben Gvir i Becalel Smotrič poručili su da Izrael nije obavezan tim sporazumom.
- Izrael ostaje u bezbednosnim zonama u Gazi, Libanu i Siriji, naveo je premijer.
Za Beograd, koji godinama balansira između zapadnih partnera i sopstvene računice na Bliskom istoku, ono što se večeras čulo iz Jerusalima nije samo unutrašnja izraelska tema. Sporazum Vašingtona i Teherana menja geopolitičku realnost u kojoj se kreću i srpska diplomatija i srpska energetika, jer svaka nova ravnoteža sila u regionu utiče na cene nafte i na transatlantsku vezu koju Brisel pažljivo prati. Upravo zato je obraćanje izraelskog premijera, prvo posle tri meseca ćutanja pred novinarima, dobilo težinu koju jutros niko nije očekivao.
Benjamin Netanjahu je u večernjim satima 15. juna stao pred kamere i, umesto očekivane osude dogovora između Sjedinjenih Država i Irana, izabrao je opreznu liniju. Sporazum nije kritikovao otvoreno, već je tvrdio da on zapravo ostvaruje ciljeve rata koji Izrael vodi. “Spasili smo Državu Izrael od pretnje nuklearnog uništenja”, poručio je premijer, postavljajući dogovor kao posredan rezultat izraelskog pritiska, a ne kao ustupak Vašingtona Teheranu.
U istom obraćanju Netanjahu je naglasio da izraelske snage ostaju u bezbednosnim zonama u Gazi, Libanu i Siriji onoliko dugo koliko bude potrebno. Time je premijer pokušao da odbrani dva naizgled suprotna stava: da je sporazum prihvatljiv i da Izrael istovremeno zadržava punu vojnu autonomiju na terenu. Ministar odbrane je dodatno učvrstio tu poruku izjavom da će izraelske snage u Libanu ostati na neodređeno vreme, što govori da Jerusalim ne namerava da diplomatski dogovor pretvori u povlačenje.
Zašto opozicija govori o najvećoj grešci u istoriji?
Reakcija opozicije bila je oštrija nego sam sporazum. Lider Demokratske partije Jair Golan opisao je dogovor kao najveću stratešku grešku u istoriji Izraela i optužio premijera da je godinama gradio lažnu sliku sigurnosti. “Godinama je javnosti prodavao lažnu sliku Gospodina Bezbednosti”, rekao je Golan o Netanjahuu, dodajući da je smena premijera postala bezbednosni imperativ. Bivši ministar Beni Ganc bio je nešto suzdržaniji, ali ne i blaži po sadržaju: sporazum je opisao kao strateški neuspeh sa dugoročnim posledicama koje će Izrael, kako je naveo, plaćati diplomatskim, vojnim i pravnim sredstvima.
Ono što ovu epizodu čini posebno složenom jeste činjenica da kritika ne dolazi samo spolja, iz opozicionih klupa, već i iznutra, iz same vladajuće koalicije. Ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben Gvir i ministar finansija Becalel Smotrič javno su poručili da Izrael nije obavezan sporazumom. Ben Gvir je naglasio da njegova zemlja nije podređena Sjedinjenim Državama i da ostaje suverena u svojim odlukama, dok je Smotrič dogovor ocenio kao loš za Izrael i za ceo slobodni svet. Kada ministri iz premijerove vlade odbacuju dogovor koji premijer brani, otvara se pitanje koliko je sama koalicija jedinstvena.
Šta ovo znači za odnose Vašingtona i Jerusalima?
Za evropsku perspektivu, a posredno i za Srbiju, najvažnije je kako će se postaviti diplomatski kanal između Vašingtona i Jerusalima u nedeljama koje slede. Sporazum sa Iranom je decenijama bio crvena linija izraelske spoljne politike, a sada je premijer prinuđen da ga predstavi kao pobedu, iako mu deo sopstvene vlade poručuje suprotno. Visoka predstavnica EU i ključne članice Unije pažljivo mere svaku reč iz Jerusalima, jer svaki tektonski pomak u odnosu Izraela i Irana menja i izraelski odnos prema multilateralizmu i prema sankcionom režimu koji Brisel održava.
Netanjahuova računica je jasna: kupiti vreme, zadržati vojnu prisutnost na terenu i istovremeno ne ući u otvoreni sukob sa Vašingtonom. Pitanje koje ostaje pred izraelskim biračem, ali i pred posmatračima u Beogradu i Briselu, jeste da li jedan premijer može dugo da brani dogovor koji pola njegove vlade odbacuje, a cela opozicija naziva istorijskom greškom. Kako vi vidite ovaj potez Jerusalima, kao pragmatičnu pobedu ili kao priznanje poraza?
