Navrocki oduzeo Zelenskom Orden belog orla zbog UPA

Spor između Varšave i Kijeva, koji se rasplamsao pred sam početak leta, naizgled je udaljen od Beograda, ali otvara pitanje koje Srbija dobro poznaje: koliko savezništvo na frontu može da podnese kada se umešaju otvorena pitanja istorijskog pamćenja. Predsednik Poljske Karol Navrocki odlučio je da ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom oduzme Orden belog orla, najviše i najstarije poljsko državno odlikovanje, čime je dvostrani odnos dveju zemalja koje istovremeno dele i granicu i otpor prema Moskvi gurnut u najozbiljniju krizu od početka rata.

Neposredan povod je odluka Ukrajine da jedna jedinica njene vojske ponese ime po Ukrajinskoj ustaničkoj armiji, poznatijoj kao UPA. Reč je o oružanoj frakciji ukrajinskih nacionalista okupljenih oko Stepana Bandere, koja je tokom Drugog svetskog rata, prema poljskim istoričarima, odgovorna za masakr poljskog stanovništva u Volinju 1943. godine, kada je ubijeno oko 100.000 pripadnika poljske manjine. Za poljsko društvo, Volinj nije marginalna istorijska fusnota, već jedna od najtežih nacionalnih trauma, pa je svako simboličko uzdizanje UPA u savremenoj ukrajinskoj armiji u Varšavi shvaćeno kao direktna uvreda.

Zašto je odlikovanje postalo politički instrument

Orden belog orla nije obična protokolarna gesta. Reč je o odlikovanju čiji koreni sežu u osamnaesti vek, koje se dodeljuje stranim državnicima kao izraz najvišeg poštovanja poljske države. Time što ga povlači, Navrocki ne šalje samo poruku Kijevu, već i poljskoj javnosti, kojoj poručuje da pitanje Volinja neće biti žrtvovano zarad ratne solidarnosti. Predsednik je odluku eksplicitno povezao i sa svojim protivljenjem ulasku Ukrajine u Evropsku uniju, čime je istorijski spor pretvorio u argument protiv evropske perspektive Kijeva, što je tema koja daleko prevazilazi okvir bilateralnog incidenta.

Odgovor iz Kijeva nije izostao. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha označio je poljski potez kao stratešku grešku od koje korist ima samo Moskva, ponavljajući argument koji se često čuje kada se sukobe dve zemlje istog tabora: da svaki rascep među saveznicima Kremlj čita kao sopstveni dobitak. Sibiha je otišao i korak dalje, pa je demonstrativno vratio poljsko odlikovanje koje je sam ranije dobio, čime je diplomatski kanal između dve prestonice praktično spušten na nivo razmene simboličnih uvreda umesto pregovora.

Šta ovaj rascep znači za region i evropsku perspektivu

Za zemlje Zapadnog Balkana, koje sopstvenu evropsku perspektivu mere svakim potezom velikih članica, ova epizoda nosi nekoliko poruka. Prva je da istorijski sporovi ne nestaju pod pritiskom geopolitičke realnosti, već se vraćaju upravo onda kada se čini da su zajednički interesi najjači. Druga je da proširenje Evropske unije nije tehnički proces već političko pitanje u kome pojedinačne članice, poput Poljske, mogu da uslovljavaju pristupanje sopstvenim nacionalnim računima, baš kao što je to Srbija godinama iskusila u odnosima sa pojedinim susedima.

Treća poruka tiče se same prirode savezništva u ratu. Varšava je od prvog dana rata bila jedan od najglasnijih zagovornika ukrajinske stvari, primila je milione izbeglica i postala logistička kičma zapadne pomoći Kijevu. Da i takav odnos može da pukne na pitanju iz 1943. godine pokazuje koliko je pamćenje žilavije od trenutne koalicije. Brisel za sada nije zauzeo formalan stav, ali je jasno da spor između dve članice strateškog značaja, od kojih jedna tek čeka na vrata Unije, neće moći dugo da ostane bez reakcije evropskih institucija.

Ostaje pitanje koje vredi postaviti i iz beogradske vizure: ako ni rat zajedno protiv iste sile nije dovoljan da se istorijske rane stave po strani, koliko su onda iskrene poruke o pomirenju koje se Balkanu redovno upućuju iz istih tih prestonica?