Ukrajina i Rusija spremne na trojne pregovore sa SAD

Kremlj i Kijev su 21. oktobra, jedan dan posle pojedinačnih susreta sa američkim izaslanikom, rekli da su spremni da obnove trojne pregovore sa Sjedinjenim Državama. Pregovori o Ukrajini tako posle više od godinu dana razgovora pod američkim vođstvom, koji još nisu doneli proboj, dobijaju mogući novi okvir. Termin ipak nije dogovoren, a dve strane i dalje stoje na suprotnim zahtevima.

O samom susretu u Sankt Peterburgu i puštanju Stivena Habarda pisali smo ranije. Ovde je reč o onome što je usledilo.

Šta se desilo u Konstantinovskoj palati?

Specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof razgovarao je sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom više od tri sata u Konstantinovskoj palati u Sankt Peterburgu. Za Vitkofa je to deveti susret sa Putinom. Trampov zet Džared Kušner učestvovao je u razgovoru na daljinu.

Vitkof je na početku sastanka zatražio ono što je kasnije postalo ishod dana:

„Nadam se da ćete razmotriti mogućnost nastavka trojnih razgovora između Ukrajine, Rusije i Sjedinjenih Država.”

Putin je, prema izveštajima sa sastanka, zahvalio Donaldu Trampu na pažnji koju poklanja okončanju rata i pitao Vitkofa za rezultate razgovora u Norveškoj. Dan ranije, 20. oktobra, Vitkof se u Oslu sastao sa Volodimirom Zelenskim i evropskim saveznicima, pa je njihove predloge preneo u Rusiju. Posle sastanka je na društvenoj mreži ocenio da su razgovori bili „konstruktivni”, ali da „ostaje još važan posao”, a da će se razgovori između SAD, Ukrajine i Rusije nastaviti na tehničkom nivou.

Prema ruskim državnim medijima, Putin i Vitkof su razgovarali o konkretnom okviru u kojem bi se trojni pregovori održali. Vitkof je Putinu rekao i da vidi „određeni zamah” u pregovorima posle susreta sa Zelenskim.

Kada bi pregovori mogli da počnu?

Ovde se izjave razilaze. Kremljov savetnik Jurij Ušakov rekao je novinarima da će se razgovori nastaviti sredinom novembra i da Moskva želi da se oni usredsrede na bezbednost posle rata. Zelenski je 21. oktobra ostao oprezniji:

„Još ne znam konačne datume tog sastanka.”

U jednoj verziji njegovog istupa stoji da Ukrajina podržava trojne razgovore na nivou pregovarača i da bi ih želela što pre, najkasnije početkom novembra. U drugoj piše da razgovore očekuje u novembru. Zelenski je i objasnio šta stoji iza ubrzanja: „Američka strana predlaže da se ovaj sastanak organizuje što pre.” Dodao je da je dnevni red okončanje rata i „priprema terena za sastanak na nivou lidera”, kao i da je važno da evropski partneri budu uključeni, jer se razgovara o bezbednosnim garancijama i planovima za obnovu.

Zelenski nije sakrio ni sumnju, koju je izrekao novinarima istog dana:

„U prošlosti su se stvari menjale ili otkazivale. Videćemo kako će biti ovog puta.”

Kremljov portparol Dmitrij Peskov za ruske državne medije rekao je da vide da je Tramp „prilično iskren i dosledan u želji da olakša mirno rešenje i da sve usmeri ka mirovnom sporazumu”.

Zašto su ocene Moskve i Kijeva i dalje udaljene?

Ušakov je novinarima rekao da je Vitkof Putina upoznao sa „nekim novim aspektima u pristupu Evropljana i Kijeva” iz Osla, ali da „zapravo nije bilo mnogo suštine u njima”. Kijev i evropski saveznici, sa druge strane, odavno strahuju da bi Bela kuća mogla da zaključi dogovor mimo njih.

Osnovne pozicije su iste kao ranije:

• Kremlj odbija prekid vatre i traži da Kijev preda delimično okupirani Donbas.
• Ukrajina traži prekid vatre na sadašnjoj liniji fronta.
• Putin je dosad odbijao susret sa Zelenskim, a Moskva kaže da se priprema sastanak Putina, Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga u Šenženu sledećeg meseca, koji je nazvala „prvim takvim susretom u istoriji”.

Gregoar Ros iz londonskog Čatam Hausa ocenio je za France 24 da „nije jasno da li bi Putin sreo Trampa i Zelenskog” i da je „susret sa Zelenskim poslednje što bi Putin bio spreman da uradi”.

Pitanje da li će strane uopšte sesti za isti sto Tramp je otvorio već pre Vitkofovog puta. Novinarima u Vašingtonu rekao je:

„Ne moraju da budu u istoj prostoriji. Valjda mogu to da uradim na drugi način. Teško im je da budu u istoj prostoriji. Nije me briga kako će se to izvesti.”

Šta je Vašington ponudio Moskvi?

Vitkof je Putinu rekao i da je Vašington „zahvalan” za dogovor o dizelu, kojim su ublažene američke sankcije Moskvi da bi ruski energent mogao da stigne u SAD. Trump je 16. oktobra izdao široku suspenziju sankcija, a Kijev i evropske prestonice na taj korak su reagovale oštro. Vašington je, prema Vitkofovim rečima, zainteresovan i za „poslovnu i ekonomsku saradnju” sa Rusijom kada rat bude završen.

„Čak i o tome sada otvoreno razgovaramo sa Ukrajincima, da im damo neku predstavu o tome kakve će biti mogućnosti kada se ceo ovaj sukob završi.”

Uporedo sa Vitkofovim sletanjem u Rusiju, Putin je objavio da je pušten Stiven Habard, Amerikanac koga su ruske snage zarobile u Ukrajini 2022. i koji je kasnije osuđen na skoro sedam godina zatvora. Habard je penzionisani nastavnik engleskog u sedmoj deceniji života i oduvek je poricao optužbu da je „plaćenik”.

Šta se u međuvremenu dešava na terenu?

Dok su se vodili razgovori, ruski udari su, prema podacima iz Kijeva, ubili najmanje četvoro ljudi u Ukrajini: dvoje u glavnom gradu i stariji bračni par u Harkovskoj oblasti. Kancelarija UN za ljudska prava navela je da je od januara do avgusta 2026. u Ukrajini u proseku nedeljno ubijeno ili ranjeno više od 400 civila, što je 55 odsto više nego u istom periodu 2025.

Zelenski je razgovor sa norveškim premijerom Jonasom Garom Stereom u Oslu posvetio odbrani od dronova, razvoju raketa za protivvazdušnu odbranu i komunikacionoj povezanosti. Ukrajina, kako je rekao, podržava predloge o prekidu vatre, okončanju rata, energetskom sektoru, humanitarnim inicijativama, razmeni zarobljenika i povratku diplomata:

„Podržaćemo predloge o prekidu vatre, okončanju rata, energetskom sektoru, ali i drugim sektorima, kao i humanitarne inicijative, vraćanje zarobljenika i povratak diplomata.”

Do sastanka u novembru ostaju otvorena dva pitanja koja se mogu proveriti: da li će se Moskva i Kijev dogovoriti oko termina, i da li će američka strana imati razumevanja za zahtev Ukrajine da evropski partneri sede za stolom.