Ruski udar na energetiku Ukrajine: Vinica bez struje

U noći između 16. i 17. oktobra Rusija je gađala više od 15 objekata za proizvodnju i prenos električne energije u Ukrajini, a najteže posledice zabeležene su u gradovima na zapadu i u centru zemlje: Lucku, Rivnom, Žitomiru i Vinici. Gradonačelnik Vinice Serhij Morhunov saopštio je da je grad ostao bez struje i da je kritična infrastruktura prešla na rezervno napajanje. U napadu su poginule dve osobe, jedna u Hersonu i jedna u Slovjansku.

Udar dolazi tri dana posle balističkog napada od 13. na 14. oktobar, kada su, prema ukrajinskom premijeru, pogođene sve tri kijevske toplane. Ovog puta težište je pomereno sa glavnog grada na zapadne oblasti.

Šta je pogođeno i koliko je bilo oružja?

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski na društvenim mrežama je napad nazvao jednim od najvećih na ukrajinski energetski sektor. Prema njegovim rečima, najkritičnije je stanje u Lucku, Rivnom, Žitomiru, Vinici, Šepetivki, Slavuti i Netišinu, a pogođeni su i energetski objekti u Harkovskoj, Kijevskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti. Ukrinform navodi da je tokom noći meta bila energetika u deset oblasti: Vinickoj, Volinjskoj, Donjeckoj, Zaporoškoj, Žitomirskoj, Odeskoj, Rivnenskoj, Ternopoljskoj, Hmeljnickoj i Harkovskoj. Napadi na energetiku trajali su i tokom celog 16. oktobra, u Kijevu i u Kijevskoj, Harkovskoj, Rivnenskoj, Volinjskoj i Odeskoj oblasti.

Zelenski je naveo i obim napada:

Između 19 časova juče i 7 časova danas upotrebljeno je više od 320 šahed dronova na mlazni i benzinski pogon, zajedno sa lutajućom municijom, krstarećim i balističkim raketama, protiv našeg energetskog sektora, naših gradova i naših zajednica.

Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo daje zasebnu računicu, bez navedenog vremenskog okvira:

• 4 krstareće rakete Kalibr
• 332 udarna drona, od kojih 31 na mlazni pogon
• balističke rakete Iskander-M/KN-23 i krstareće rakete H-22/32 (broj nije naveden)

Oboreno ili ometeno je 293 cilja, među njima sve četiri rakete Kalibr i 289 dronova. Pogoci su zabeleženi na 22 lokacije, a delovi oborenih ciljeva pali su na još tri.

Zelenski je rekao da su Rusi pojačali operaciju protiv energetike i hoće da iscrpe ukrajinske zalihe i sposobnost popravke. U njegovoj doslovnoj izjavi:

Rusi su pojačali svoju operaciju protiv energetike i pokušavaju da rasprše naše rezerve

Kyiv Post prenosi i drugu izjavu: “Rusija pokušava da izazove potpuni nestanak struje u Ukrajini neposredno pred zimu.”

Šta je sa strujom i ko je poginuo?

Ukrenergo, operater prenosne mreže, uveo je hitna isključenja u više oblasti i saopštio da ranije objavljeni rasporedi tamo ne važe. Zelenski je poručio da su obnova i popravke u toku:

Radovi na obnovi su u toku, uključene su sve potrebne službe i svi raspoloživi resursi.

Vlasti su pozvale potrošače koji još imaju struju da je troše štedljivo.

U Hersonu je u ruskom vazdušnom udaru na četvrt Korabeljni poginuo 64-godišnji vozač hitne pomoći, saopštio je načelnik oblasti Jaroslav Šanko. U Slovjansku u Donjeckoj oblasti avio-bombe FAB-250 pogodile su rano ujutru dve stambene zgrade. Jedna osoba je poginula, deset je povređeno, četvoro njih je u bolnici, a spasioci su tražili ljude koji su mogli ostati pod ruševinama. Oštećeno je osam zgrada, dve su delimično srušene. U gradu je za 24 sata ranjeno ukupno 16 ljudi, među njima i devojka od 17 godina.

Kako je Zelenski povezao udar sa odlukom Vašingtona?

Zelenski je u istom obraćanju pomenuo odluku Sjedinjenih Država o zakonu koji nosi ime senatora Lindzija Grejama. Kyiv Post navodi da je predsednik Donald Tramp zakon potpisao 18. septembra, a 16. oktobra ga je izvršnom uredbom stavio van snage, 48 sati pre nego što su trebale da počnu da važe carine od 500 odsto na rusku robu i dažbine od 100 odsto za treće strane koje kupuju rusku naftu. RFE/RL piše da je Tramp odustao od gotovo svih suštinskih sankcija, carina i ograničenja iz tog dvostranačkog zakona, i da su ga zbog toga oštro kritikovali zagovornici Ukrajine i zakonodavci obe stranke.

Zelenski ova dva događaja stavlja jedan uz drugi, ali ne tvrdi da je napad posledica odluke iz Vašingtona. On upozorava da popuštanje pritiska ohrabruje Putina:

U trenutku kada su Rusi izveli ovako masovan udar na našu energetiku, u Americi je, nažalost, doneta odluka da se Zakon Lindzija Grejama potpuno ignoriše, a on je trebalo da stvori zaista delotvoran pritisak na Rusiju da okonča ovaj rat. Taj zakon bi mogao, i još uvek može, mnogo da pomogne. Ali da bi zaista radio, važan je svaki glas za njega.

Kyiv Post prenosi i njegove reči da je pritisak neophodan:

Pritisak je potreban da se ovo zaustavi. Američki sankcioni mrak, popuštanje pritiska na agresora, novčane nagrade za Putina, sve to samo ga ohrabruje da udara dalje. Ne smemo da predamo položaje, moramo pokušati da okončamo rat. Da ga okončamo, a ne da Putinu damo svaki razlog da ga produži u nedogled.

Zelenski je dodao i da su evropski partneri pripremili nove pakete pomoći Ukrajini i zahvalio im se na tome.

Šta se u međuvremenu dešava na frontu?

Generalštab Ukrajine saopštio je 17. oktobra da ukrajinske snage i dalje drže Dobropolje u Donjeckoj oblasti, čime je odbacio tvrdnju ruskog predsednika Vladimira Putina od prethodnog dana da je Rusija to mesto zauzela. Kijev osporava i tvrdnju Moskve, koju prenosi Rojters, da su ruske snage od 1. septembra zauzele više od 1.800 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije i 92 naselja.

Rusija u zahtevima za okončanje rata više puta ponavlja da Ukrajina mora da preda deo Donjecke oblasti koji njene snage nisu uspele da zauzmu. Kijev to smatra neprihvatljivim i nagoveštava da bi mogao da pristane na prekid vatre sa linijom fronta ostavljenom gde jeste, dok počnu pregovori.