Vens stigao u Švajcarsku, nastavljaju se pregovori SAD i Irana
Posle odlaganja u petak, potpredsednik SAD Džej-Di Vens otputovao je u Švajcarsku, dok tehnički timovi Vašingtona i Teherana 21. juna počinju razgovore u rizortu Bürgenstok.
- Potpredsednik SAD Džej-Di Vens otputovao je 20. juna iz baze Endruz za Švajcarsku radi direktnih razgovora sa Iranom.
- Iranska delegacija stigla je kasno 20. juna; tehnički pregovori počinju 21. juna u rizortu Bürgenstok kraj Lucernskog jezera.
- Cilj je da se osiguraju iranske zalihe obogaćenog uranijuma kako bi obnova nuklearnog programa postala praktično nemoguća.
- Razgovori treba da unaprede privremeni sporazum između Trampa i iranskog predsednika Masuda Pezeškijana.
Za Beograd, koji već godinama balansira između energetskih veza sa Zalivom i obaveza prema evropskoj perspektivi, svaki pomak u odnosima Vašingtona i Teherana nije udaljena vest, već faktor koji oblikuje cene nafte, sigurnost plovnih puteva i atmosferu u celom regionu. Upravo zato vredi pažljivo pratiti šta se dešava na obali Lucernskog jezera. Potpredsednik SAD Džej-Di Vens otputovao je 20. juna iz vazduhoplovne baze Endruz za Švajcarsku, posle odlaganja koje je u petak nakratko dovelo u pitanje ceo proces. Iranska delegacija stigla je kasno iste večeri, čime je otvoren put za nastavak direktnih razgovora.
Tehnički pregovori počinju 21. juna u rizortu Bürgenstok, smeštenom iznad Lucernskog jezera, na lokaciji koja je i ranije bila domaćin osetljivih diplomatskih susreta. Vens je najavio da će u Švajcarskoj ostati “dan-dva”, dok tehnički timovi obe strane ostaju duže, što govori da Vašington računa na razgovore koji se mere danima, a ne satima. Takav raspored sugeriše da politički vrh postavlja okvir, a da teret detalja preuzimaju pregovarači koji poznaju materiju obogaćivanja uranijuma.
Šta tačno SAD i Iran pokušavaju da postignu?
Suština razgovora nije simbolika, već vrlo konkretno pitanje: kako obezbediti iranske zalihe obogaćenog uranijuma tako da obnova nuklearnog programa postane, kako navode upućeni, praktično nemoguća. Pregovarači žele da privremeni sporazum, postignut između predsednika Donalda Trampa i iranskog predsednika Masuda Pezeškijana, pretvore u trajniji aranžman sa proverljivim garancijama. Reč je o klasičnom diplomatskom kanalu u kojem se poverenje ne pretpostavlja, nego se gradi kroz mehanizme kontrole.
Kontekst je daleko od mirnog. Ponovno zatvaranje moreuza, o kome se izveštava uoči samog početka razgovora, podseća da svaka strana zadržava poluge pritiska i da pregovori počinju u senci mogućeg prekida. Upravo zbog toga prisustvo iranske delegacije u nedelju uveče nosi težinu koju nemaju saopštenja: dolazak za sto, uprkos zaoštravanju, sam po sebi je signal da obe prestonice za sada biraju razgovor umesto eskalacije.
Zašto je Bürgenstok važan za Evropu i region
Švajcarska, kao tradicionalno neutralna domaćinka, nudi teren na kome se velike sile sreću bez prtljaga savezničkih obaveza. Za evropske institucije, koje godinama insistiraju na multilateralizmu i očuvanju režima neširenja nuklearnog oružja, svaki napredak u Bürgenstoku je vest koja se pažljivo iščitava u Briselu. Visoka predstavnica EU i ministarstva vodećih članica prate da li će se transatlantska veza i evropska diplomatija kretati u istom smeru kada je reč o Iranu.
Za Srbiju i Zapadni Balkan, posledice su opipljive i kada se čine posrednim. Stabilnost cena energenata, sigurnost moreuza kroz koji prolazi deo svetske nafte i opšti ton odnosa između Vašingtona i Teherana utiču na investicione odluke i na geopolitičku realnost u kojoj se region kreće. Beograd nema mesto za stolom u Bürgenstoku, ali ima razloga da pažljivo meri svaku reč koja odande stigne. Hoće li razgovori uz Lucernsko jezero doneti aranžman koji će izdržati pritiske narednih nedelja, ili će zatvoreni moreuz ponovo nadjačati diplomatiju?
