Vens priznao: Zabrljali smo sa Epstinovim dosijeima
Potpredsednik SAD u podkastu Džoa Rogana priznao da je administracija loše komunicirala oko Epstinovih dosijea, ali je odbacio optužbe da je posredi prikrivanje.
- Potpredsednik SAD Dž. D. Vens u podkastu Džoa Rogana priznao da je administracija loše komunicirala oko Epstinovih dosijea.
- Vens tvrdi da razlog nije bio pokušaj prikrivanja, već pogrešna procena onoga čime se raspolagalo.
- Odgovornost je prebacio na bivšu državnu tužiteljku Pam Bondi, koja je ranije tvrdila da joj je navodni spisak klijenata na stolu.
- Ministarstvo pravde je pod pritiskom suda objavilo dodatne stranice dokumenata iz istrage.
Priznanje koje je iz Vašingtona stiglo ovog vikenda pokazuje koliko krhko može da bude poverenje u institucije čak i u zemlji koja sebe rado predstavlja kao merilo vladavine prava, a upravo takva merila Beograd godinama sluša kada mu iz zapadnih kancelarija stižu ocene o sopstvenom pravosuđu. Potpredsednik Sjedinjenih Država Dž. D. Vens, gostujući u podkastu Džoa Rogana, otvoreno je rekao da je administracija, kako je formulisao, promašila u komunikaciji oko takozvanih Epstinovih dosijea, dokumenata iz istrage o pokojnom finansijeru Džefriju Epstinu koji su postali jedno od najosetljivijih političkih pitanja u Americi.
Vens je pažljivo povukao granicu između priznanja i izvinjenja. Potvrdio je da je nastao problem u načinu na koji je administracija saopštavala šta poseduje, ali je odlučno odbacio tvrdnje da se iza toga krije pokušaj prikrivanja. Po njegovim rečima, nije reč o tome da je nešto sakriveno, već o tome da je javnosti obećano više nego što je stvarno postojalo u spisima, što je onda proizvelo razočaranje i sumnju kada dokumenti nisu doneli senzacije koje su najavljivane.
Zašto je Vens odgovornost prebacio na Pam Bondi?
Ključni deo njegovog nastupa bila je promena adrese odgovornosti. Vens je nezadovoljstvo usmerio ka bivšoj državnoj tužiteljki Pam Bondi, koja je ranije javno tvrdila da joj se navodni spisak Epstinovih klijenata nalazi na stolu, čime je stvorila očekivanje da će objavljivanje doneti imena i dokaze visokog kalibra. Kada takvog materijala nije bilo, ili barem ne u obliku koji je nagoveštavan, teret neispunjenog obećanja ostao je da visi nad celom administracijom.
Prebacivanje odgovornosti na pojedinca, a ne na sistem, poznat je diplomatski i politički manevar, ali on retko u potpunosti gasi pitanja koja je otvorio. Za Bondi, koja više nije na funkciji, ovo je javna ocena da je precenila ono čime je raspolagala. Za samog Vensa, potez nosi rizik jer priznanje o lošoj komunikaciji neizbežno vraća pažnju na to zašto je uopšte stvoreno očekivanje koje institucije nisu mogle da ispune.
Šta ostaje otvoreno posle priznanja
U pozadini cele epizode stoji sudski pritisak. Američko Ministarstvo pravde je, postupajući po nalozima suda, objavilo dodatne stranice dokumenata iz istrage, čime je pokazano da proces ipak izmiče isključivo političkoj kontroli i da nadležni moraju da postupaju po odlukama pravosuđa. Upravo ta tačka, odnos između izvršne vlasti i suda, ono je što posmatrače izvan Amerike najviše zanima, jer se na tom odnosu meri koliko je neki sistem zaista otporan na pritisak trenutne politike.
Za publiku u Srbiji i regionu, koja godinama sluša predavanja o transparentnosti i nezavisnosti institucija, ovakav prizor iz Vašingtona nosi dvostruku poruku. S jedne strane pokazuje da ni najrazvijenije demokratije nisu imune na politizaciju osetljivih istraga i na komunikacione promašaje na najvišem nivou. S druge strane, sama činjenica da potpredsednik u javnom nastupu priznaje grešku, umesto da je prećuti, govori o kulturi odgovaranja pred javnošću koja se retko viđa u domaćim okvirima.
Ostaje pitanje da li će novi dokumenti koje sud bude tražio doneti suštinske odgovore ili samo produžiti spor oko toga šta je zaista u spisima, a šta je bilo političko obećanje. Verujete li da će objavljivanje dodatnih stranica smiriti sumnje javnosti ili će ih dodatno rasplamsati?
