Tramp: Iran vojno praktično gotov, blokada ostaje
Posle sastanka sa katarskim premijerom u Beloj kući američki predsednik zadržava pomorsku blokadu iranskih luka, a Teheran ponavlja sedam uslova za razgovore.
Američki predsednik Donald Tramp rekao je u ponedeljak, 9. novembra, da je rat sa Iranom vojno praktično završen, ali da Vašington zadržava postojeće stanje, uključujući pomorsku blokadu iranskih luka. Iranski zvaničnici su tokom noći i jutra 10. novembra te reči odbacili i ponovili da razgovora neće biti dok SAD ne prihvate uslove Teherana.
Šta je Tramp rekao posle sastanka u Beloj kući?
Izjava je došla posle zatvorenog sastanka sa premijerom i ministrom spoljnih poslova Katara, šeikom Mohamedom bin Abdulrahmanom bin Džasimom Al Tanijem. Sastanku je prisustvovao i potpredsednik Džej Di Vens. Tramp je potom u sali za brifinge Bele kuće govorio novinarima.
„Iran je vojno praktično gotov“, rekao je Tramp. „Samo održavamo status kvo, i to zapravo na traženje zemalja koje su njihovi susedi.“
Kao države koje žele da se postojeće stanje zadrži pomenuo je Katar, Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Bahrein i Kuvajt. Prema Al Džaziri, to je u praksi nastavak blokade koju je nazvao najvećom pomorskom blokadom u istoriji svoje zemlje. Tekstove o tome objavio je i na mreži Truth Social, a blog Dawn beleži ih oko 3.29 po pakistanskom vremenu 10. novembra.
Vojnu opciju nije isključio. „Vojna akcija ne deluje kao nešto naročito potrebno, ali smo spremni da krenemo ako se bilo šta promeni“, rekao je. Za CNN je dan ranije, u nedelju 8. novembra, kazao da su novi udari malo verovatni ako razgovori napreduju, uz upozorenje da su na spisku mogućih meta 38 mostova.
Na pitanje zašto jednostavno ne proglasi kraj sukoba, Tramp je odgovorio da traži dugoročno rešenje. O Teheranu je rekao: „Razgovaraju sa nama, i to uljudno.“
Šta je Katar prenosio, a šta Pentagon?
Šeik Mohamed je posle sastanka poručio: „Zahvalan sam na pozitivnim razgovorima o postizanju dogovora i donošenju mira u region.“ Al Džazira navodi da je premijeru predao iranski predlog za kraj rata, dok Bela kuća to nije odmah komentarisala. Dvojica neimenovanih zvaničnika sa Bliskog istoka rekla su da je Katar prethodne nedelje dostavio predloge o iranskom nuklearnom programu.
Ministar odbrane Pit Hegset rekao je u ponedeljak da sledeća faza zavisi od odluke predsednika. Pomenuo je mogućnost da SAD proglase kraj vojnih operacija, ali uz nadzor iranskog nuklearnog materijala. Istog dana je kongresmen Tomas Masi pokrenuo glasanje o opozivu Hegseta, zbog načina na koji vodi rat.
Teren ne miruje. Prethodne nedelje su američke snage bar dva puta gađale iransku protivvazdušnu odbranu, a u subotu su pucale na trgovački brod i onesposobile ga, uz tvrdnju da je pokušao da probije blokadu. Najavljena je i radna grupa Iron Gate, čiji je cilj da preseče iransku trgovinu kopnom i preko Kaspijskog mora. Ranije smo pisali o udarima na ostrvo Kešm i o tankeru u plamenu kod Ormuza, ali ne i o ovoj izjavi.
Kako je Teheran odgovorio?
Sekretar Vrhovnog saveta nacionalne bezbednosti Irana Mohsen Rezaei odbacio je Trampove reči o razgovorima: „Rat protiv Irana već je uništio američku vladu. Ali Vašington se batrga kao očajni kockar.“
Iranski bezbednosni zvaničnik izjavio je za državne medije u ponedeljak uveče da razgovora sa SAD neće biti dok Vašington ne prihvati sedam uslova Teherana. Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagaei rekao je iste večeri da je iznošenje obogaćenog uranijuma iz Irana isključeno.
Predsednik Masud Pezeškijan poručio je da vrhovni vođa Modžtaba Hamnei traži kraj stanja koje je nazvao ni rat ni mir, i da je Iran otvoren za dalje pregovore. Dodao je: „Nećemo se predati pred silom i maltretiranjem.“
Šta su tačno iranski uslovi?
Izvori ih ne navode isto. Al Džazira pominje četiri od sedam: ukidanje sankcija, oslobađanje zamrznutih iranskih sredstava, priznanje nove plovne rute kroz Ormuski moreuz dogovorene sa Omanom i kraj rata na svim frontovima, uključujući izraelske napade na Liban. Indijski portal Sunday Guardian dodaje kraj blokade iranskih luka i odštetu za ratnu štetu.
Kako je rat došao do ove tačke?
Rat je počeo 28. februara 2026. i traje skoro devet meseci. Iran je odmah pokušao da zatvori Ormuski moreuz, vitalni put za naftu, gas i đubrivo, a raketama i dronovima gađao je Katar, Bahrein, Kuvajt i Emirate, često baze američke vojske. Otvorili su se i povezani sukobi: Saudijska Arabija obnovila je borbu protiv Huta, a Izrael je okupirao jug Libana. Američka ofanziva je u poslednjim mesecima postala povremena, sa sporadičnom razmenom vatre.
