Ukrajina vratila položaje u Kostjantinivki, Rusija lansirala 135 dronova
Ruska prolećno-letnja ofanziva na Kostjantinivku zapinje: ISW procenjuje da je u grad ušlo svega 100 do 150 vojnika, dok ukrajinske snage vraćaju izgubljene položaje.
- ISW procenjuje da su ukrajinske snage vratile pojedine položaje u Kostjantinivki, glavnom cilju ruske prolećno-letnje ofanzive.
- U grad je, prema istoj proceni, ušlo svega 100 do 150 ruskih vojnika, što je infiltracija, a ne konsolidacija fronta.
- Rusija je preko noći 23. juna lansirala 135 dronova na ciljeve širom Ukrajine.
- Ukrajinski udari na ruske rafinerije izbacili su iz pogona značajan deo ruskog rafinerijskog kapaciteta tokom 2026.
Za Srbiju, koja energetski i diplomatski balansira između Brisela i Moskve, svaki pomak na istoku Ukrajine nije apstraktna vest sa udaljenog fronta, već parametar koji oblikuje cenu gasa, ton sankcionog režima i prostor za manevar Beograda. Zato je važna procena Instituta za proučavanje rata (ISW) za 23. jun: u Kostjantinivki, gradu koji je Moskva odredila kao glavni cilj svoje prolećno-letnje ofanzive, ukrajinske snage su vratile pojedine izgubljene položaje, dok je u sam grad ušlo svega 100 do 150 ruskih vojnika.
Ta brojka menja sliku. Reč je o infiltraciji manjih grupa, a ne o probijenoj i učvršćenoj liniji koja bi omogućila sistematsko zauzimanje urbanog jezgra. Kostjantinivka je deo kramatorsko-kostjantinivskog odbrambenog pojasa, koji vojni analitičari odavno opisuju kao kičmu ukrajinske odbrane u Donjeckoj oblasti. Pad tog pojasa otvorio bi put ka Kramatorsku i Slovjansku, pa svaki ruski korak ka centru grada nosi težinu koja daleko prevazilazi njegovu veličinu.
Zašto ofanziva ne donosi obećani proboj?
Moskva je ovu kampanju najavila kao odlučujuću, ali rezultat na terenu zaostaje za retorikom. Umesto konsolidovanog napredovanja, ruska vojska oslanja se na taktiku ubacivanja malih pešadijskih grupa, koje ukrajinske snage potom razbijaju ili potiskuju. Procena da je u grad ušlo najviše 150 vojnika govori o iscrpljivanju, a ne o zamahu, i objašnjava zašto se linija fronta meri ulicama, a ne kilometrima.
Paralelno s tim, Rusija je pojačala vazdušni pritisak. Preko noći 23. juna lansirala je 135 dronova na ciljeve širom Ukrajine, nastavljajući obrazac iscrpljujućih napada na infrastrukturu i naseljena mesta daleko od linije dodira. Takvi udari ne pomeraju front, ali troše ukrajinsku protivvazdušnu odbranu i šalju poruku da Kremlj ne odustaje od pritiska čak ni dok njegova kopnena ofanziva posustaje.
Ukrajinski odgovor sve manje se traži na frontu, a sve više u dubini ruske teritorije. Kampanja udara na rafinerije i izvoznu infrastrukturu tokom 2026. izbacila je iz pogona značajan deo ruskog rafinerijskog kapaciteta, otežavajući snabdevanje gorivom koje pokreće i samu ofanzivu. To je strateški izbor: pogoditi mašineriju rata tamo gde je ranjivija od utvrđenih gradova.
Šta ovo znači za pregovarački sto?
Vojna ravnoteža uvek se preliva na diplomatski kanal. Kremlj očekuje skori povratak izaslanika Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera u Moskvu, što signalizira da se posredovanje nastavlja uporedo s borbama. Ishod oko Kostjantinivke direktno hrani te razgovore: ako grad odoli, Kijev za sto dolazi sa argumentom da ruska ofanziva nema kapacitet za odlučujući proboj, dok bi njegov pad Moskvi dao kartu za podizanje uloga.
Za Beograd i širi region, smisao je merljiv. Produžena pat-pozicija na istoku Ukrajine drži evropsku perspektivu Srbije i pitanje sankcija u stanju trajne neizvesnosti, dok bi svaki nagli preokret na terenu ubrzao i pritisak na usklađivanje spoljne politike. Geopolitička realnost je da se sudbina jednog grada u Donjeckoj oblasti čita i u Briselu i u beogradskim kabinetima.
Da li mali grad u Donbasu može da preokrene celu logiku rata, ili je njegova odbrana samo još jedna tačka u iscrpljujućem ratu bez pobednika?
